Uobičajen život sa minusom

Srbija je u poslednji čas „iskamčila” od misije Međunarodnog monetarnog fonda da u dogovoreni aranžman „uđe” sa ovogodišnjim budžetskim deficitom od 4,5 odsto u odnosu na bruto domaći proizvod. Za 0,4 procentna poena više nego što smo do sada planirali. To je, prema oceni ekonomista, priznavanje naše realnosti. U skladu sa našim propisima i fiskalnom odgovornošću već za iduću godinu taj minus mora da se svede na četiri odsto.

Mnogi su ovakav razvoj događaja okarakterisali nespremnošću naše vlade da štedi i da troši onoliko koliko joj to prihodi omogućavaju. To se, nažalost, nikada nije dogodilo. Naša ekonomska istorija svedoči o stalnim manjim ili većim budžetskim minusima. Nikada se nije dogodio reblans budžeta na dole. Uvek na više.

Takav život s minusom nije, ako je za neku utehu, naš recept. Troše više i gotovo sve zemlje sveta, pa i najrazvijenije. Možda je njima lakše da te rupe u budžetu pokrivaju, ali prema poslednjim podacima od 32 OECD zemlje, grupe najrazvijenijih država, samo pet ove godine neće imati deficit u budžetu. Za iduću godinu, prema planovima, biće ih isto toliki broj, uz malu izmenu – sa spiska onih bez deficita ispada Mađarska, a na njeno mesto dolazi Luksemburg (vidi tabelu).

Letimičnim pregledom podataka od 1993. uočljiv je, generalno, umeren rast minusa po pojedinim zemljama, ali i njegovo osetno snižavanje. Švedska je, na primer, 1993. imala čak 11,2 odsto budžetski deficit, ali ga je polako smanjivala da bi dugi niz godina bila u plusu. Nešto slično je imala i Italija, koja je sa 10,1 odsto u 1993. sada na 3,9 procenata.

Tome je, verovatno, umnogome kumovala sama Evropska unija koja je Mastrihtskim pravilima odredila da joj u porodicu mogu pristupiti samo zemlje koje imaju budžetski deficit manji od tri procenta svog bruto domaćeg proizvoda. Većina država još se drži tog ograničenja, o čemu svedoči i prosek od 4,2 za ovu, a pogotovo plan za iduću godinu od tri procenta, ali neke zemlje su, poput Irske, Velike Britanije, Španije, Slovenije, Slovačke, Portugala, Poljske… odista poprilično iznad te crte.

Mi bismo, u približavanju EU, trebalo malo da se potrudimo i da taj naš, gledano u relativnom izrazu, nevelik minus svedemo na traženih tri odsto, ali to je samo jedan od malo više dodatnih uslova da bi nas tamo primili.

S. K.