Србија на дну листе

Према управо саопштеним резултатима Светског економског форума о конкурентности 142 земље, Србија је, према 12 показатеља, рангирана на 95. место са оценом 3,88. То представља благо побољшање оцене у односу на претходну годину (3,84) и бољи ранг за једно место. Србија, међутим, већ трећу годину добија нижу оцену од оне која је остварена 2008. (3,90 уз ранг 85).

Најнеповољнији резултати су остварени у сегменту развијености институција и у делу инфраструктуре, посебно административне и логистичке. Степен заостајања Србије у ове две базичне области за конкурентност и развој драматично се одражава како на целокупну привредну активност тако и на животни стандард. По нивоу развијености институција Србија заузима 120. место.

Због релативно развијене телекомуникационе инфраструктуре укупни показатељи развијености инфраструктуре нешто су побољшани; међутим тзв. логистичка инфраструктура (путне, железничке итд.) на изузетно је ниском нивоу (од 102. до 133. места). Овде је потребно нагласити да су земље које успешно пролазе кроз кризу своје главне активности усмериле управо на развој инфраструктуре, образовања и јачање институција.

Други важан комплекс проблема везан је за тржишност пословног амбијента. Србија се у сегменту функционисања тржишта робе и услуга налази на самом светском дну: на 139. месту по доминацији на тржишту и 137. по ефектима антимонополских политика. Дакле, имамо превелику монополизацију на страни понуде и потпуно запостављене потрошаче на страни тражње.

Када се ради о тржишту рада, Србија је на 139. месту по одливу мозгова, 136. по сарадњи послодаваца и запослених и на 133. месту по ослањању на професионални менаџмент, што уверљиво илуструје чињеницу да се на тржишту рада крију дубоке тржишне деформације.

Посебно забрињавају и подаци о осмишљености пословања, иновативности и развијености кластера. Модерно пословање подразумева свакодневно осмишљавање пословања и сталну иновативност. Основ за ово је квалитетан систем образовања. У ова два сегмента, који представљају основ повећања додате вредности производа, а основ су профитабилног пословања, Србија константно од 2008. остварује пад оцена. Тај пад је оборио Србију на 125. место по осмишљености пословања (нешто боља ситуација је са иновативношћу – 88. место зато што су и други били лоши по овом показатељу).

На шта нас упућују ови већ трећу годину заредом забрињавајући подаци о ниском нивоу конкурентности Србије? Рад Националног савета за конкурентност практично је замро, а његове препоруке, које је влада усвојила 21. јануара 2010. у форми програма 38 кључних мера за унапређење конкурентности у 2010, нису спроведене. Оне су биле резултат рада пет радних група које су дефинисале више од 100 ургентних мера веома практичне природе. У документу је било јасно прецизирано за сваку меру у чијој је надлежности, које је одлуке потребно донети уз јасна образложења, а рокови су били прецизно дефинисани.

Спровођење ових мера није ни изблиза задовољавајуће. Од 38 мера спроведено је само осам, док 10 није ни започето. Остатак се налази у некој од процедуралних фаза, без извесности када ће бити спроведене. На овом примеру се јасно види у којој мери су административне процедуре кочница просперитету Србије као државе и њених грађана. Да будемо веома отворени, државна администрација је својим нечињењем зауставила спровођење мера које је влада усвојила.

Стратешки гледано, Србија се мора определити за изградњу друштва знања као једино могућег пута за успостављање дугорочно одрживог просперитета грађана. Подизање конкурентности мора бити утемељено на повећању улагања друштва у образовање и јавних инвестиција у кључне елементе инфраструктуре. Ова два кључна стратешка правца – раст улагања у образовање и инфраструктуру – треба да обезбеде подизање иновативности и предузетништва и на тај начин раст запослености. Земље које данас остварују просперитет упркос кризи дубоко су загазиле у спровођење оваквих стратегија. Наравно, подршку овоме треба да пружи и модерна јавна управа која неће кочити потребне промене.

*ФЕФА – Факултет за економију, финансије и администрацију