Кувар са златном кутлачом

На Међународном сајму књига кулинарства, одржаном крајем новембра у Вроцлаву у Пољској, Милијан Стојанић из Косјерића поставио је светски рекорд. Најпознатији српски кувар успео је да направи највећу чорбу на свету, од невероватних десет хиљада литара. 

Интересантан је податак да је коришћен лонац висок пет, широк три метра. У ту сврху, постављена је и импровизована платформа од пет метара, како би Стојанићу кога очекује уписивање у Гинисову књигу рекорда било омогућено да дође до врха лонца.

Милијан Стојанић је током три деценије дуге каријере учествовао на 232 такмичења  и чак 230 пута био победник. У његовој биографији пише и да је добитник многих међународних признања. Човек коме у његовом родном крају подно Дивчибара признају заслуге да је међу првима мирио партизане и четнике, односно њихове кухиње, почасни је доктор гастро наука Европске уније. Добитник је светског признања за животно дело и научни рад из области хране за 21. век. Био је и кувар у Палати Уједињених нација. Импресивна биографија. Међутим, Милијан је био решен у намери да постави нови светски рекорд. Сви који боље познају кулинарског мага нису сумњали да ће он и то учинити. Посао нимало лак, али овом изузетно живахном, динамичном и предузимљивом кулинару пошло је за руком да га оствари.

За тај јединствен подухват било му је потребно пажње да испрати осамнаест сати крчкања на лаганој ватри. Од намирница толико да је читав пук војске слободно могао да се прехрани.

Осам тона воде, три меса, 240 килограма црног лука, толико и шаргарепе, плус пола тоне различитог поврћа и шампињона, за запршку око тридесетак килограма пиринчаног брашна. Будући да је реч о међународном такмичењу, нису изостали строги критеријуми којих су учесници морали да се придржавају. Тако, по правилима, ништа није смело да искипи, а на први поглед морало је да има леп и декоративан изглед.

Да овај кулинарски подвиг није протекао без тешкоћа, сведочи Милијан. Иако је у земљи одавно престао да се такмичи, освојио је све могуће награде и признања, у једном моменту у Пољској дошло му је да одустане.

– У тренутку сам помислио да дигнем руке од свега. Од пет сати ујутру, када смо припалили ватру, требало је издржати скоро до поноћи. Можете ли да замислите ситуацију – одозго пурња дим, одоздо ватра. Ипак, успели смо да оборимо стари рекорд чорбе од седам хиљада литара и поставимо нови рекорд за Гиниса. Посебно ме је обрадовало што је моја књига "Српски народни кувар" уврштена међу три најбоље књиге из области кулинарства у целом свету – преноси своје утиске српски  Џејми Оливер. За припремање хране, прича, почео је да се интересује са једанаест година, и то на дотрајалом  шпорету "смедеревцу". Наставио је да се школује, обилазећи елитне домаће и стране ресторане. Неко време био је ангажован на прекоокеанским бродовима. Интересантан је и податак да је за кулинарску акробацију за Гиниса Милијан користио кутлачу дугу четири и по метра. То је једини сувенир који је донео кући, у  хотел "Извор" у Косјерићу, који је иначе његово власништво. Ако се зна да је  Милијан, поред свега, велики проналазач, могло би се очекивати да на том месту настане и први музеј кулинарства у Србији. Он више у шаљивом тону додаје да су га на такмичењу у Пољској највише "реметили" новинари, али не крије да му је годила толика медијска пажња и интересовање.

–  Ма, ваше колеге новинари ми нису дали мира. Изгледа да они имају манир да свугде забоду свој нос, па и моја чорба тога није била поштеђена. Пратили су ме на сваком кораку. У Пољској су непрестано севали блицеви. Како су ми јавили организатори, оборен је још један рекорд. Направљено је фантастичних двадесет хиљада фотографија са овог догађаја – овај податак као да ласка нашем саговорнику.

Кувар са чијих тацни су се подједнако служили Моамер ел Гадафи, Ханс Дитрих Геншер, министар спољних послова, Хелмут Кол, некадашњи немачки канцелар... ужива велику популарност у свом Косјерићу и околини. За њега се може чути и да је одличан мајстор за политички маркетинг. Његов хотел "Извор" не заобилазе људи свих усмерења. Да тањир и виљушка немају никакве идеолошке одреднице, најбоље показује његов пример. Иако се за политику не занима у делатном смислу речи, Милијан је власник деветнаест, и то активних политичких књижица. Што значи, ко год да победи, он не мора да страхује. Његови су увек на власти. 

Ипак, Стојанић је најзначајнији део своје каријере посветио патентирању такозване српске кухиње. Насупрот уверењима да тако нешто не постоји, он је заговорник тврде струје међу кулинарима која доказује да српски народ има и своју изворну кухињу. Тврди да шест стотина аутентичних националних јела чини окосницу његовог изума који је назвао – српски сто.

Чорбом од сувих шљива, поверава нам, највише су били одушевљени амбасадори и дипломатски кор у Србији. Никако им није било јасно како од слатких шљива може да се настане слана чорба. Увек је  спреман да их почасти чорбом од шљива, али да ода тајну никако. Какав би, забога, он Србин био?

Већ одавно овај изузетан стручњак има један необичан циљ, можда је боље рећи – има  велику жељу.