На памет, разбројс!

Србија је достигла „тачку преокрета” у распамећивању. Има више својих научника у расејању него у матици!

Најсвежији подаци, уосталом, указују да је у самом светском врху по „одливу мозгова”. Податке је обелоданио Светски економски форум (2010–2011), јер их нико код нас није никада темељно прикупио и обрадио.

Министарство за науку (свеједно је под којим именом) дуже од две деценије није успело да их попише. Не зна се поуздано колико је у тој армији високообразованих са звањем доктора наука, каквим знањем владају, на којим факултетима, у којим институтима и компанијама су се скрасили, чиме се сада превасходно баве итд.

Једно је очигледно, САД су најпривлачније одредиште за исељавање, сматра проф. др Владимир Гречић, једини који то деценијама изучава. Године 1999. тамо је живело 4.100 наших научника и инжењера, од којих 1.300 доктора и исто толико магистара наука.

А тек када погледате да их је 500 из физике, 400 из природњачких наука, 400 из математичких и рачунарских, 600 из друштвених наука и 2.200 из инжењерства.

У оптицају су два облика укључивања у овдашње образовање, истраживање и привређивање: повратак у земљу, и то олаком брзином, како политичари обећају уочи избора, и повезивање на даљину, што омогућује Интернет и повремене посете матици.

Скорашње пропитивање наших високошколаца у САД и Канади показало је да је чак 70 одсто спремно да се врати, под одговарајућим условима. Ниједан није поменуо америчку зараду!

Хоће ли Србија ишта предузети?

Чини се да је највећи отпор баш међу домаћим истраживачима и предавачима, иако се нико не усуђује да то наглас каже. Зашто? По свему судећи, бољи су отишли и „тамо далеко” се снашли. То је, уосталом, видљиво из научних животописа: имају више цитата!

Ко би могао нешто да учини?

Држава, која ионако, свеједно како, води научну и образовну политику.

А до тада? Важиће у Србији позната црногорска пошалица: На памет, разбројс! Најпаметнији до најпаметнијег... И тако унедоглед.

(Из додатка НИТ - број 4)