Камелија – симбол трајне љубави

Диме "Дама с камелијама". Та узбудљива љубавна прича инспирисала је Ђузепеа Вердија да компонује музику за оперу "Травијата". Тако је камелија стекла светску славу.

Цвет води порекло из Јапана, источних предела Азије и острва у Индијском океану. Синоним за камелију је – јапанска ружа. У Европу је донета 1739. године и одлично се прилагодила. У већини средоземних земаља, али и у западној Европи, посебно Холандији, гаји се на отвореном у заклоњеним вртовима.

 Расте као разгранат грм који може да достигне висину и до четири метра. Има сјајно, дугуљасто, тамнозелено, по ободу изрецкано лишће које не опада. Цвета у разним бојама, а због раскошне лепоте повезује се са луксузом. Верује се да је камелија симбол снажне и трајне љубави. Ако мушкарац поклони девојци или жени црвену камелију ставља јој до знања да је она за њега најлепша. Ако јој поклони белу камелију то значи да верује у снагу њихове љубави.

Камелија се и код нас гаји, а цвета од децембра до фебруара, па ће читаоцима бити од користи савети Предрага Спасића, инжењера хортикултуре у Гарден центру:

– Камелија најбоље успева у лакој, киселкастој земљи у саксијама. Тражи доста светла, али се не сме излагати јаком сунцу. Идеално место за камелију је простор између два прозорска стакла тамо где постоје дупли прозори. Минимална температура која јој одговара је осам, а максимална 15 степени Целзијуса. Залива се умерено, најбоље на 20 до 25 дана.

--------------------------------------------------------------------------

Чиста кожа и чврсте груди

Цвет камелије користи се и у козметици. У Француској се производи уље за тело које, поред камелије, садржи и сусам, бадем, лимун, лаванду, рузмарин и мајчину душицу; оно чисти кожу и даје јој мекоћу, глаткост и сатенски изглед. Од уља камелије и јојобе прави се препарат за обликовање и чврстину груди.

-------------------------------------------------------------------------

Чајно дрво

Чајно дрво зеленог чаја припада породици камелија. Врста дивље камелије од које се добија најквалитетнији зелени чај успева у јужној Кини.

Прича се да су овај чај Кинези користили пре више од 4.000 година. У Јапан је пренет преко будистичких свештеника који су веровали да је у питању чудотворна течност и писали да је "зелени чај незаменљив за добро здравље и дуг живот". Новија истраживања показују да зелени чај има два до три пута више антиоксиданса од витамина Це или Е, снижава холестерол, убија канцерогене ћелије и бактерије које проузрокују каријес, штити срце, побољшава пробаву, снижава притисак и троши калорије. Укус овог лековитог чаја у почетку се ретко коме допада, али се већина касније навикне; ко не може да поднесе укус зеленог чаја, може да га мешају са другим чајевима (најбоље од јасмина и нане).

------------------------------------------------------------------------

Ритуал припремања

Зелени чај треба држати у затвореној амбалажи, на тамном и сувом месту, далеко од осталих мириса. Припрема се и пије смирено и без журбе. За две шољице чаја, две кафене кашичице листића сипају се у чајник; вода се греје у посебној џезви и тренутак пре него што проври, склања се са рингле. Врућа вода прво се сипа у шољице да би се загрејале, затим полако у чајник, а онда треба сачекати три минута и – чај сипати у шољице.

Зелени чај можете кувати пријатељима уместо кафе јер је здрав за цео организам; треба га пити свакодневно.