Вино с нотама препеченог хлеба

Препознатљива арома сувих брусница и пријатне ноте препеченог хлеба, укус освежавајући, киселине живе, трепераве трају до саме завршнице у којој се препознаје чист укус зреле вишње. Укус овог вина, „вранца“ из подрума манастира Тврдош код Требиња, узбудљив је колико и његов опис са званичног сајта винарије, будући да су га хвалили председници и премијери, спортисти и уметници, стране дипломате, бизнисмени. Данас вероватно најпознатија манастирска винарија на нашим просторима, све чешће угошћава високе званице које долазе у формалну посету, али и на крајње неформално уживање у манастирским винима. Тако су се у подруму манастира априла прошле године за чашом вина нашли председник Републике Србије Борис Тадић и председник Републике Српске Милорад Додик. Са породицом и пријатељима, у лежерној посети овог лета био је власник „Делта холдинга“, Мирослав Мишковић. Недавно је винарија први пут угостила градоначелника Београда Драганa Ђиласа, уз председника Додика, премијер Републике Српске, Александар Џомбић чест је гост, а тврдошка вина пробали су и руски и амерички амбасадор у БиХ, делегација Међународног монетарног фонда. Чувеног кошаркаша Дејана Бодирогу сматрају не само радо виђеним гостом, већ и пријатељем, често навраћа и редитељ Емир Кустурица. Дочекивали су овде и прослављене фудбалере, Душана Савића и селектора фудбалске репрезентације Србије Владимира Петровића Пижона, глумце Николу Пејаковића, Бранислава Лечића, Драгана Бјелогрлића, гитаристу Влатка Стефановског, директора Београдске филхармоније Ивана Тасовца... Програм посете, условно говорећи, описује нам директор винарије Тихомир Кудуз.

– Имамо салу у старом подруму која има места за двадесетак људи и ту примамо госте и радимо дегустацију тврдошких вина. Почнемо од белог, „жилавке“, па преко „мерлоа“, „кабернеа“ и на крају завршимо с „вранцем“ из 2003. године. Евентуално послужимо још и манастирски коњак, стар 11 година. Гости су готово увек одушевљени „вранцем“, да ли зато што су навикли на опоре „вранце“, па им се допадне овај наш који није такав, мада морам да признам да хвале и коњак. Када је Мирослав Мишковић био са зетом и супругом рекли су да такав коњак нигде нису пили – прича Кудуз.

Винарија манастира Тврдош продаје своја вина на четири континента, али се „вранац“ из 2003. године и коњак „једанаестогодишњак“ не продају већ се само повремено служе гостима. Иначе, „вранац“ из 2003. године је њихово најстарије и најскупље вино. Кудуз каже да је на аукцији у Београду цена флаше достигла 500 евра. Винарским пикантеријама придружиће се две новине: следеће године требало би да почне продаја тврдошког „шардонеа“, а манастирска винарија биће обогаћена барикираним вином. „Вранац“, берба 2010. година, стављен је у марту на сазревање у барик бурад познате француске фирме за производњу буради.

– То су класична барик бурад од 225 литара која су напаљена ватром изнутра и онда имате осећај дима у вину. Та вина биће на тржишту тек за две године. Ми, иначе, имамо пословну политику да вино које избацујемо на тржиште мора бити старо три године. У принципу годишње прерадимо око 180 тона грожђа, а на тржиште пошаљемо око 150.000 боца – објашњава Кудуз.

Винарија је једина у БиХ која има сертификате потребне да би се изашло на европско тржиште, па данас извозе своја вина у Енглеску, Швајцарску, Немачку, Холандију, али и САД, Кину, Аустралију. Кудуз додаје да су једина српска винарија која извози у Хрватску.

– Наша је одлика да се вина производе на традиционалан начин, али с најмодернијом опремом. Да би данас били на тржишту морате имати добру опрему за прераду вина, али све остало је традиционално и старе дрвене бачве и чување, гајење. Има шест запослених радника, претежно младића, у винарији, они се баве техничким стварима и комерцијалом, а игуман Сава и братство се највише брину око прављења вина и око грожђа. Отац Сава био је у Бордоу три месеца, гледао како се тамо праве вина и ту технологију донео овамо, мада и сам јако пуно зна о винима – објашњава директор винарије.

Јелена Чалија