Vino s notama prepečenog hleba

Prepoznatljiva aroma suvih brusnica i prijatne note prepečenog hleba, ukus osvežavajući, kiseline žive, treperave traju do same završnice u kojoj se prepoznaje čist ukus zrele višnje. Ukus ovog vina, „vranca“ iz podruma manastira Tvrdoš kod Trebinja, uzbudljiv je koliko i njegov opis sa zvaničnog sajta vinarije, budući da su ga hvalili predsednici i premijeri, sportisti i umetnici, strane diplomate, biznismeni. Danas verovatno najpoznatija manastirska vinarija na našim prostorima, sve češće ugošćava visoke zvanice koje dolaze u formalnu posetu, ali i na krajnje neformalno uživanje u manastirskim vinima. Tako su se u podrumu manastira aprila prošle godine za čašom vina našli predsednik Republike Srbije Boris Tadić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Sa porodicom i prijateljima, u ležernoj poseti ovog leta bio je vlasnik „Delta holdinga“, Miroslav Mišković. Nedavno je vinarija prvi put ugostila gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, uz predsednika Dodika, premijer Republike Srpske, Aleksandar Džombić čest je gost, a tvrdoška vina probali su i ruski i američki ambasador u BiH, delegacija Međunarodnog monetarnog fonda. Čuvenog košarkaša Dejana Bodirogu smatraju ne samo rado viđenim gostom, već i prijateljem, često navraća i reditelj Emir Kusturica. Dočekivali su ovde i proslavljene fudbalere, Dušana Savića i selektora fudbalske reprezentacije Srbije Vladimira Petrovića Pižona, glumce Nikolu Pejakovića, Branislava Lečića, Dragana Bjelogrlića, gitaristu Vlatka Stefanovskog, direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca... Program posete, uslovno govoreći, opisuje nam direktor vinarije Tihomir Kuduz.

– Imamo salu u starom podrumu koja ima mesta za dvadesetak ljudi i tu primamo goste i radimo degustaciju tvrdoških vina. Počnemo od belog, „žilavke“, pa preko „merloa“, „kabernea“ i na kraju završimo s „vrancem“ iz 2003. godine. Eventualno poslužimo još i manastirski konjak, star 11 godina. Gosti su gotovo uvek oduševljeni „vrancem“, da li zato što su navikli na opore „vrance“, pa im se dopadne ovaj naš koji nije takav, mada moram da priznam da hvale i konjak. Kada je Miroslav Mišković bio sa zetom i suprugom rekli su da takav konjak nigde nisu pili – priča Kuduz.

Vinarija manastira Tvrdoš prodaje svoja vina na četiri kontinenta, ali se „vranac“ iz 2003. godine i konjak „jedanaestogodišnjak“ ne prodaju već se samo povremeno služe gostima. Inače, „vranac“ iz 2003. godine je njihovo najstarije i najskuplje vino. Kuduz kaže da je na aukciji u Beogradu cena flaše dostigla 500 evra. Vinarskim pikanterijama pridružiće se dve novine: sledeće godine trebalo bi da počne prodaja tvrdoškog „šardonea“, a manastirska vinarija biće obogaćena barikiranim vinom. „Vranac“, berba 2010. godina, stavljen je u martu na sazrevanje u barik burad poznate francuske firme za proizvodnju buradi.

– To su klasična barik burad od 225 litara koja su napaljena vatrom iznutra i onda imate osećaj dima u vinu. Ta vina biće na tržištu tek za dve godine. Mi, inače, imamo poslovnu politiku da vino koje izbacujemo na tržište mora biti staro tri godine. U principu godišnje preradimo oko 180 tona grožđa, a na tržište pošaljemo oko 150.000 boca – objašnjava Kuduz.

Vinarija je jedina u BiH koja ima sertifikate potrebne da bi se izašlo na evropsko tržište, pa danas izvoze svoja vina u Englesku, Švajcarsku, Nemačku, Holandiju, ali i SAD, Kinu, Australiju. Kuduz dodaje da su jedina srpska vinarija koja izvozi u Hrvatsku.

– Naša je odlika da se vina proizvode na tradicionalan način, ali s najmodernijom opremom. Da bi danas bili na tržištu morate imati dobru opremu za preradu vina, ali sve ostalo je tradicionalno i stare drvene bačve i čuvanje, gajenje. Ima šest zaposlenih radnika, pretežno mladića, u vinariji, oni se bave tehničkim stvarima i komercijalom, a iguman Sava i bratstvo se najviše brinu oko pravljenja vina i oko grožđa. Otac Sava bio je u Bordou tri meseca, gledao kako se tamo prave vina i tu tehnologiju doneo ovamo, mada i sam jako puno zna o vinima – objašnjava direktor vinarije.

Jelena Čalija