Да ли смо сумњичави према саветима апотекара

Грађани Србије више воле да пију лекове на своју руку него да саслушају савете фармацеута, а често се дешава да предлог апотекара не примењују у пракси. Због тога се из године у годину повећава потрошња антибиотика и лекова за смирење, што касније делује да пацијенти постану отпорни на дејство медикамената које пију по навици, а без препоруке фармацеута и лекара. Само у току прошле године у Србији је потрошено 10,6 милиона кутија седатива, а потрошња лекова за смирење расте, према анализи Републичког завода за здравствено осигурање.

Последње истраживање часописа за апотекарство „Фармакон” и „ГфК Београд” показује да готово 70 одсто становника наше земље нема фармацеута коме верује, а око 40 одсто испитаника у Београду тек понекад или никад не добије савет фармацеута у апотеци. На другој страни, међутим, анкете говоре да чак 90 одсто испитаника у Србији никада није имало проблема с налажењем лека који им је потребан или им се то дешавало веома ретко.

– Највећи број пацијената улази у најближу апотеку. Често су принуђени да одлазе у државне, због подизања медикамената на рецепт, а пошто у њима нема довољног броја фармацеута, они немају времена да се баве проблемима болесника. Онда дођу у приватну апотеку с кесом лекова и моле да им ми објаснимо како да их пију. Фармацеути су једна врста филтера који треба да помажу грађанима да не морају за сваку ситницу да иду код лекара – рекао је Драгутин Рајевац, фармацеут Савеза приватних апотека.

Свакадругаособа, показујепоменуто истраживањеу којем је учествовало 1.000 грађана старијих од 15 година,сматрадабијојмогућностмерењашећераукрви, крвногпритискаителеснемасеуапотецикористила, докјеоко 31 одстонеодлучно. Свестоважноститеуслугерастесгодинама, анајкориснијомјесматрајуграђанистаријиод 55 година.

Примаријус др Невенка Димитријевић, из Савеза синдиката лекара и фармацеута, каже да грађани можда мало више поверења имају у лекаре него у фармацеуте само због тога што доктори прегледају пацијенте и више су упознати са њиховим здравственим статусом.

– Пацијенти се често када дођу код лекара хвале говорећи какве им је савете дао фармацеут. А понекад су незадовољни што можда није имао довољно времена за разговор с њима. Чињеница је да су фармацеути претворени у пуке административце, да стоје по цео дан и да не стигну од превеликог обима посла да се свима посвете. Пацијенти очекују да фармацеут може да им каже каква је прогноза њихове болести, а они то не могу јер нису видели њихов здравствени картон. Мислим да није у реду да они који имају шећерну болест иду у апотеку ради мерења гликемије јер то мора да проверава њихов лекар, под чијом су контролом – рекла је др Димитријевић.

Вукица Стевановић, из Организације „Фармацеутско језгро”, истакла је да јој делује да је анализу платила фармацеутска индустрија како би објавила да нема дефицитарних лекова, при том стављајући акценат на нељубазност фармацеута.

Ово истраживање нуди мали број података, а они који постоје дати су оскудно. Питање је да ли се испитивани грађани снабдевају у приватним или државним апотекама, да ли узимају лекове на рецепт или их купују. Испитивање задовољства пацијената које је рађено у приватним апотекама за које ја знам показало је да су грађани као веома добру у 54 одсто случајева истакли услугу у објектима – нагласила је Стевановићева.

Чини се да грађани све више поверења указују Агенцији за лекове и медицинска средства Србије, јер њихове стручњаке често питају за нејасноће у вези са лековима или са пријавом нежељеног дејства лека. – Са увођењем у терапију све већег броја лекова, који се одликују високом селективношћу, захваљујући савременим истраживањима и поступцима у производњи, доступност поузданих информација о лековима је од великог значаја – сматра мр Татјана Шипетић, директорка ове агенције.

– У циљу промоције безбедне употребе лекова и медицинских средстава прикупљају се и процењују информације за базу података у оквиру интегралног информационог система, и припремају публикације, а агенција прати и промет и потрошњу лекова и медицинских средстава. Зарад заштите становништва од употребе лекова лошег квалитета, као и лажних лекова, а у складу са препорукама Светске здравствене организације, ми прикупљамо пријаве лажних лекова – додала је Шипетићева.

Стручњаци ове установе на основу приступа савременим базама података пружају поуздане и безбедне информације о лековима и медицинским средствима, каже она, као и савете пацијентима и здравственим стручњацима за њихову употребу на рационалан и економичан начин.

Данијела Давидов-Кесар