„Златни лав“ за Александра Сокурова

Венеција, Лидо- Филм „Фауст“ Александра Сокурова, руског редитеља и изразитог представника европског ауторског филма, освојио је „Златног лава“ 68. Венецијанског фестивала за најбољи филм, према одлуци жирија којим је председавао амерички редитељ Дарен Аранофски.

 Сокуровљево дело, раскошна екранизација Гетеовог „Фауста“, стилски екстравагантан и поетски филм, приказан пре три вечери, одмах је изазвао еуфорију, наметнувши се као један од најозбиљнијих фаворита у конкуренцији која је ове године била прилично добра и уједначено јака, са филмовима који по оригиналности нису одскакали до небеса, али јесу оставили прилично снажан утисак. Сокуров је једноставно дошао са нечим сасвим другачијим, тематски снажним, визуелно издашним, са људском гомилом у сталном мизансценском кретању, кадровима пуним животиња и симболике, са вечно актуелном причом о Фаусту и Мефисту, која не оставља гледаоца равнодушним. Нарочито не истинске филмофиле којима је, пре свих, намењен овај сложени филм, Гете готово у оригиналу и на немачком језику. Одлука жирија да његов „Фауст“ прогласи најбољим филмом, дочекана је са аплаузом филмских критичара.

 Таква реакција није уследила после објаве да је „Сребрног лава“ за најбољу режију освојио кинески дебитант Цаи Шангјун за филм „Људи с планине, људи с мора“, који није оставио превелики утисак ни на публику ни на критичаре, те је жири добио звиждуке. Са помешаним реакцијама дочекана је и одлука да је сицилијански редитељ Емануеле Криалезе за филм „Копно“ освојио Специјалну награду жирија. Негодовали су италијански новинари, док су остали примили одлуку са одобравањем, јер се многима допао

мали, топао и хуманистички филм на тему таласа афричких избеглица које преплављују обале Италије и Европе.

 Пехар Волпи за најбољу мушку улогу сасвим је заслужено припао Мајклу Фазбиндеру за комплексну а маестрално изведену улогу у провокативном и веома упечатљивом филму „Стид“ британског редитеља Стива Мек Квина, којем је припала и награда међународног жирија критике Фипресци. И пехар Волпи за најбољу женску ролу је сасвим заслужен, јер је завршио у рукама кинеске глумице-ветеранке Деани Јип за незаборавну улогу старе служавке у веома допадљивом филму „Једноставан живот“ Ан Хуи.

 Награда „Марчело Манстројани“ која се традиционално додељује младим глумцима за најбољи глумачки деби, припала је помало неочекивано Шоти Сометани и Фуми Никаду, глумцима у не баш добро примљеном јапанском филму „Кртица“ Сиона Соноа, док је награда „Шкољка“ за најбољу фотографију припала Робију Рајану за сниматељски рад у филму „Оркански висови“ Андрее Арнолд. „Шкољком“ за најбољи сценарио награђени су Јоргос Лантимос и Ефтимис Филипу, за готово неподношљиви Лантимосов филм „Алпи“. Све ове три награде такође су биле испраћене звиждуцима.

 Аплаузе је заслужио млади италијански редитељ Гвидо Ломбарди који је за филм „Тамо“ (такође прича о афричким имигрантима), заслужено освојио „Лава будућности“, награду за најбољи дебитантски филм која носи име Луиђија де Лаурентиса.

 Последњег фестивалског дана додељен је још прегршт награда за филмове који су били приказивани у програмима „Хоризонти“, као и у селекцији краткометражних и документарних филмова, о чему су одлучивали чланови жирија предвођени кинеским редитељем Ђиа Жанкеом, док је дан пре свечаног затварања Мостре, протекао у знаку церемоније доделе „Златног лава“ за животно дело, легендарном италијанском филмком „провокатору“ Марку Белокију, коју је своју каријеру посветио огољавању хипокризије у италијанском друштву и конфронтацији са такозваним цивилизованим светом, створивши филмове какви су „Кина је близу“, „У име оца“, „Добро јутро ноћи“, „Осмех моје мајке“ и „Попедити“. Награду Белокију лично је уручио његов велики пријатељ и филмски саборац, легендарни Бернардо Бертолучи.

 Овогодишња 68. Мостра уједно је и последња у двоструком (осмогодишњем) мандату фестивалског челника, селектора Марка Милера. Већ се калкулише ко би све могао да га наследи на функцији, али никога не би изненадило уколико му, ван правила, мандат још једном био продужен.