Национална читанка

Четрнаесто годиште "Данице", све популарнијег календара Вукове задужбине, од данас је пред читаоцима и старим претплатницима. Уредник издања је академик Дејан Медаковић, а приређивач и писац поговора је Миодраг Матицки, иначе, директор Института за књижевност и уметност у Београду, који говори о новом календару за 2007, али и подсећа на саме почетке у покретању значајног националног забавника.

– Вук Караџић је пре 170 година у Бечу покренуо забавник "Даницу". Објавио је пет годишта, од 1826. до 1829, и "Даницу" за 1834. Била је то по обиму мала књижица али велика по утицају, домету и значају за обнову српске државе и утврђивање националног српског културолошког модела 19. века. До данас се овај профил забавника истиче као узор српског календара, каже Миодраг Матицки.

Књига за народ

"Даница" се појавила у тренутку када је српска периодика готово замрла. Забавник Димитрија Давидовића није излазио већ четири године, а угасиле су се и његове "Новине српске" (1822). Вукови забавници били су тада разуђена књига за народ, објашњава наш саговорник, и те књижице са корицама украшеним цветоликом орнаментиком испуњавале су захтеве забавника, алманаха и календара тог времена, како би имале што шири круг читалаца, тада највећи у трговачко-занатлијском слоју. Да је Вук од самог почетка имао на уму књиге за народ, најбоље сведочи његово писмо упућено Адаму Драгосављевићу, у којем пише: "Кад је књига овако јефтина, мислим да ће сваки Србин, који читати зна, по једну узети".

– Поред тога што је сматрао да оваква књига може највише ползе чинити народу, Вук је истицао да ће "господа читатељи у овој књижици наћи и штогођ, што ће бити вредно да се чита и послије нас". У томе се није преварио. Захваљујући овим забавницима свет су угледали неки од најлепших текстова Вукове прозе: његова импресивна казивања о почетку устанка, живописне биографије устаника-сељака, епске песме које су читаоцима приближиле историју српског народа, Оглед српског буквара у коме је изнео метод лакшег и савременијег описмењавања, као и веома занимљив опис Србије, њеног живљења, уређења, друштвених односа и свега онога што представља живот једног народа – каже Матицки.

Сазнајемо и да су замерке на забавник стизале са разних страна – сувише је озбиљан, због чега касни, недостаје му попис вашара… Вук је свему тежио да угоди, не изневеравајући своју концепцију књиге за народ која је подразумевала да не треба повлађивати неукости читалаца, да не смеју бити пресудни комерцијални интереси већ да оваква књига треба да буде национална читанка која ће на вишем нивоу допринети просвећивању простог народа и ојачати његову духовност.

Културолошки програм за 21. век

Вукова задужбина из Београда 1994. године покренула је "Даницу", забавник начињен по узору на Вукову бечку "Даницу" а нови број за 2007. тематски је посвећен српском националном културолошком програму за 21. век. Према речима нашег саговорника, свих ових година "Даница" је пратила судбину српског народа у матици и у свету, тежећи да истакне несумњиве вредности из прошлости, најпознатије прегаоце из културе, науке и уметности, из привредних и економских подузећа.

Матицки препоручује нови број забавника зато што покреће важна културолошка питања – питање идентитета, континуитета, односа према језику и писму, као и према националној баштини. Следе прилози о Србима у дијаспори, неопходности ревизије историје, придржавања сигурног и бржег пута утврђеног матицом духовности.

И овом приликом истакнути су доприноси великана који су у разним областима наставили Вуково дело и задужили српски народ: чланови уметничке породице Александра Табаковића из Арада, доктор Милан Јовановић Батут, географ Јован Цвијић, Риста Марјановић чије су фотографије као сведочанство о балканским ратовима и Првом светском рату биле изложене у Лувру, Сима Андрејевић Игуманов, Слободан Јовановић...

"Даница" за 2007. садржи више књига: Српске династије (обрађени су Вукановићи који претходе Немањићима), Приче о речима, Појмовник српских народних пословица и изрека, Српске бање, антологија песама "Србија надалеко" у којој су у највећој мери заступљени песници из дијаспоре; Српска народна јела, Шаљивац.

Поред бројних истраживачких прилога, нови број се завршава текстом о споменику Вуку Караџићу "Парк Вукови коријени у Петњици код Шавника", у којем се показује да је управо оваквим архитектонским монументом Вук добио место које му у Црној Гори и припада.

Вукова "Даница" стизала је до Кавказа и Филаделфије, где је својим интердисциплинарним садржајем наилазила на добар одзив читалаца, а наш саговорник изражава наду да ће национална читанка Вукове задужбине и даље остати у српском народу као једна од најчитанијих књига нашег времена.

--------------------------------------------------------------------------

Фототипско издање "Данице"

Вукова задужбина од 2006. године, сваке године објављује фототипско издање једног годишта Вуковог забавника. У срцу кутије начињене у облику "Данице" Вукове задужбине, похрањена је Вукова "Даница" објављена пре 180 година. После објављивања првог годишта Вуковог забавника за 1826, у штампи је фототипско издање забавника за 1827. годину. У плану је и модерна "Даница" за младе која ће по популарним ценама бити доступна свим школама.