Рокенрол забава у Хајд парку

Када су се 7. јуна 1969. на великој бини у лондонском Хајд парку појавили Ерик Клептон, Стив Винвуд, Џинџер Бејкер и Рик Греч, многобројним поклоницима рокенрола (више од 120.000), окупљеним на травњаку најпознатије градске зелене површине на свету, било је јасно да је пред њима један од оних догађаја који недвосмислено спадају у кључне странице рок историје. Био је то први концерт групе „Блајнд фејт”.

Истини за вољу, у Хајд парку су и пре и после „фејтоваца” свирала велика имена: „Пинк флојд”, „Ролингстонси”, „Џетро тал”, „Квин”, Том Џонс, „Статус кво” или непоновљиви Лучано Павароти, а 2. јула 2005. одржан је и један од хуманитарних концерата из серије „Лајв ејт”.

Ипак, оно што концерт Клептона и другара издваја од других јесте чињеница да су они били прва „супергрупа” (термин који се користи за бендове састављене од чланова великих рок састава) коју је публика имала прилику да види уживо. А да су били посебни сведочи и податак да су сва четворица пре тога радили у врхунским екипама: „Крим”, „Трефик”, „Фемили”, „Спенсер Дејвис груп”, „Маф Винвуд”, „Џинџер Бејкер ерфорс”, „Јардбердс”… Као „Блајнд фејт” (Слепо поверење) постојали су само годину дана и снимили један албум. Ипак, и то је било довољно да заузму своје место у свим рокенрол алманасима.

Како су забележили хроничари, све је кренуло из једног подрума у Сарију, у којем је Клептон покушавао да сабере сопствене мисли и идеје после распада групе „Крим”. Шта је тих дана, заиста, имао на уму, исказао је у композицији:

У присуству Свевишњег

Коначно сам схватио како би требало да живим

Нешто што никада раније нисам успевао

Знам да не могу много да дам

Али могу барем да отворим понека врата…

Коначно сам пронашао место за живот,

Нешто што никада раније нисам могао.

И знам да немам много шта да пружим

Али ускоро ћу отворити нека врата.

Сви знају тајну

Сви знају резултат

Коначно сам схватио како би требало да живим

У присуству Свевишњег…

Винвуду, којег су мориле сличне муке, није требало много подстрека да би се придружио старом пријатељу. Долазак Бејкера је ово дружење подигао на виши ниво, тачније, све је већ почело да „мирише” на стварање новог бенда. Тако је размишљао и Греч који је усред турнеје његове тадашње групе „Фемили” једноставно спаковао бубњеве и придружио се тројки у Сарију.

Вест да је Клептон окупио нову екипу изазвала је огромно интересовање публике, а поготово заљубљеника у „Крим”. Али, како се испоставило, очекивања многих да ће бити реч о истој музичкој причи, само дотеранијој, у потпуности су се изјаловила. То се видело и на концерту у Хајд парку који је Клептон, у шали, назвао – првом правом пробом бенда. „Блајнд фејт” су у том тренутку оскудевали у оригиналним композицијама, а и оно што су имали нису стигли ваљано да увежбају. Ипак, како сведоче присутни, било је то уживање и за музичаре и за публику. Нико ко је тог 7. јуна 1969. у британској престоници био у епицентру рокенрола неће рећи да се у том тренутку није осећао као камичак у лавини историје.

Концерт у Хајд парку остао је да за сва времена сија као једна од најсветлијих тачака рокенрола.

-----------------------------------------------------------

Публика одушевљена, али не и извођачи

Група је кренула на турнеју по Скандинавији а потом и у САД. Проблем са којим су се непрестано суочавали био је недостатак оригиналног материјала. Концерти су се зато, углавном, претварали у извођење старих композиција „Крима” и „Трефика”. Публика је била одушевљена, али не и извођачи. Клептон се нашао у ситуацији коју је упорно покушавао да избегне: уместо нове, другачије групе, створио је „супер Крим”. А то је већ мирисало на – крај. Објективно, „Блајнд фејт” нису остали дужни публици, По повратку у домовину уследило је снимање албума и још свирки. Али накратко. Разлаз је био неминован.