Нисмо радили за тајкуне

ИНТЕРВЈУ
Бојан Димитријевић, министар трговине, туризма и услуга, рад Владе Србије оцењује успешним и у економском сегменту, како на унутрашњем, тако и на спољном плану, и у сегменту законодавне активности.
– Трећи сегмент успешности јесте да није било практично никаквих афера које би озбиљно оптуживале владу. С друге стране, било је обрачуна са неколико језгара потенцијалног криминала. Kажем потенцијалног пошто су процеси у току. То су друмска, стечајна и царинска мафија – каже Димитријевић на почетку разговора за "Политику", а на питање није ли му чудно да су сви ти обрачуни са мафијама уследили при крају мандата владе, пред изборе, одговара:

– Може да буде чудно, али не мора. Избори могу да буду једно објашњење, а може да буде и друго – да је припрема тих поступака дуже трајала, па је сада дошао тренутак да се крене у обрачун. А треће објашњење, или оправдање свега јесте да је добро за државу што се то дешава, без обзира кад.

• Баш из странке у којој сте, Српског покрета обнове, прецизније од Данице Драшковић долазе примедбе да прети тајкунизација Србије и да је влада у економском сегменту доносила одлуке више у корист тајкуна, него грађана.

– Ми као министарство нисмо учествовали ни у једној одлуци која је била у корист тајкуна. Да ли је то случај са владом у неким другим аспектима не могу да тврдим, али ја то не примећујем.

• Тајкунизација се баш највише везује за област трговине.

– Реците ми у ком смислу. Какве везе ја и ово министарство имамо са тајкунизацијом у трговини?

• Говорим о утицају тајкуна на власт у Србији о чему је госпођа Драшковић говорила…

– Када будете разговарали са госпођом Драшковић, питајте њу шта о томе мисли. Ако постоје случајеви монополизације у трговини или повећања концентрације тржишта, ово министарство није то могло ни на који начин да спречи, јер и нема ту врсту овлашћења. Друго, ово министарство дало је велики допринос демонополизацији Србије, јер је за нашег мандата донет и Закон о заштити потрошача и Закон о заштити конкуренције. Формирана је антимонополска комисија. Ми нисмо и не треба да имамо могућности да утичемо у случајевима када једна компанија купује другу фирму. Зато постоји антимонополска комисија која треба да процени да ли тиме неко повећава концентрацију и степен контроле тржишта.

• Што значи да, ако неко поседује своју производњу и сопствене велике ланце трговине, нема основа да се размишља о постојању монопола?

– Не постоји монопол, јер би он подразумевао једног продавца, једног произвођача и једног купца. Поједини трговински ланци свакако имају доминантно учешће на тржишту. Постоје два одговора на то. Једно је активност антимонополске комисије, а друго је општа активност владе која треба да створи околности да дођу други трговински ланци.

• Питам Вас све ово, јер је и Вук Драшковић као један од приоритета СПО-а навео борбу против тајкунизације. Претпостављам, дакле, да онда постоје и тајкуни, али нико да их именује. Ко су они?

– Ако ме питате да ли у Србији има богатих, успешних, пословних људи, који поседују велики капитал и који имају амбиције – кажем да постоје. Ако би то што они раде било искључиво лоше, онда би то били тајкуни. Мислим да све што они раде није искључиво лоше.

• А да ли гледате и како су дошли до тог капитала?

– Ја не гледам. То је питање које треба ставити ад акта. Закон о опорезивању екстрапрофита пао је у воду, постао је чак смешан, јер се претворио својевремено у закон против Богољуба Карића. Ако немате институционалне механизме да докажете порекло новца који је неко стекао, онда се тиме не треба ни бавити.

• Да ли бар знате за случајеве да тајкуни финансирају шефове странака, као што тврди Даница Драшковић? Да ли има оних који дају паре без обзира на страначки програм или идеологију?

– Ја не знам. Мада у свету то није непозната пракса. Од тога сигурно није имуна ни наша земља. Легитимна је и логична да кажем прећутна пракса спој крупног капитала и политике. Када негде у посете иду државници, често су они претходница познатих компанија. Амбасадори страних земаља овде врло често наступају и као лобисти њихових компанија које треба да инвестирају у Србију. И нико не поставља питање да ли ту има конфликта интереса или нема. Био бих наиван ако бих веровао да тога нема и у Србији. Да ли се директно даје новац да би се неко заштитио и сачувао, не знам. Видео сам да неко ко је покушао да то ради на тај начин и да директно уђе у политику, није добро прошао.

• Мислите на Богољуба Карића?

– Наравно, ту нема никакве дилеме.

• Он је очигледно једини страдао.

– Није једини. Навео сам неколико примера обрачуна са одређеним групацијама, као што су царинска, друмска и стечајна мафија. Али он јесте најупечатљивији пример.

• Споменули сте и антимонополски закон и комисију. Често није проблем у томе да нема закона, већ да се они не примењују.

– Треба нам озбиљна анализа којом бисмо утврдили да ли се одређени закони примењују или се не примењују. Паушалне оцене се не могу донети.

• Донет је, рецимо, закон о лустрацији, па нико није лустриран. Колико онда људи могу да се поуздају и у антимонополски закон?

– Кад је реч о антимонополском закону, у западним земљама постоји дуга традиција борбе против монопола. Први такав закон донет је још крајем 19. века у САД. Њима је требало више од сто година да развију законску регулативу и праксу борбе против монопола. Ми смо педесетак година у социјализму имали монополистичке структуре у привреди, имали смо такву праксу и добрим делом она је и сада наслеђена.

• Значи, требаће нам сто година…

– Не, неће нам требати сто година. Доносећи овај закон већ смо тај поступак скратили за неколико деценија. Треба, међутим, времена да се ухода институција која се зове Комисија за заштиту конкуренције, требаће нам да у неким сегментима мењамо закон и због тога је потребно одређено време да закон и борба против монопола профункционишу на прави начин. Тај процес је увелико у току. Антимонополска комисија ради свој посао.

• Ко је кажњен због монопола?

– Знам да дозволе везане за две концентрације у трговини нису издате. У једном случају је спор пред Врховним судом.

• О коме је реч?

– Реч је наравно о спајању "Це маркета" и "Делте" и мислим да дозвола није издата за спајање "Родића" и "Меркатора".

• Да ли сте погледали рекламни материјал за брендирање Србије који је Си-Ен-Ен припремио за емитовање на овој мрежи?

– Тај спот ће да доживи неке мале корекције, према нашим захтевима, а онда ћемо га послати кабинетима председника владе и председника Републике, уколико буду били у позицији да га погледају, и тек онда био би одобрен и кренуло би емитовање.

• Које су корекције у питању?

– Не бих улазио у детаље. Везане су за оно што представља визуелни идентитет, за слоган кампање, за лого, за слова којима би писало Србија. Мислим да ће он да буде солидан.

-----------------------------------------------------------

Нећу на листу

• Зашто нисте на листи посланичких кандидата СПО?

– Постоје лични разлози и они нису политички мотивисани. Ја сам те разлоге објаснио у странци. Себе више не видим као неког ко ће на такав начин да се бави политиком.

• Као посланик?

– Да.

• А као министар?

– Не бих то прејудицирао. Треба препустити грађанима да о томе дају своју реч.

• Да ли сте размишљали о промени странке после избора, о повратку у ДСС?

– Нисам.

• Дакле, нема шансе да се то деси?