Желим да комплетирам гренд слем колекцију

Од извештача „Журнала”

Њујорк – Урадио је Новак Ђоковић оно што су сви очекивали. Главни фаворит пре турнира је освојио Ју-Ес опен. Било је на том путу лаганих тријумфа против Ниланда, Берлока и Давиденка, нешто тежих мечева против Долгополова и Типсаревића, спасене две меч лопте у полуфиналу против Федерера.

За крај је остао Рафаел Надал. Борио се Новак и са болом у леђима и са исцрпљеношћу, али је натерао Шпанца да му шести пут ове године пружи руку 6:2, 6:4, 6:7 (3:7), 6:1.

Цела прича у Њујорку једноставно је морала да има срећан крај. У колекцији сада има 28 титула, од којих су четири грен слем трофеји. Настављена је и потпуна доминација српског аса у 2011. години. Десет титула, три грен слема, 64 победе и само два пораза. Бројке које тешко да ће неко некада поновити. А до краја сезоне имају још три месеца.

Сви ти успеси нису променили Новака Ђоковића. Мирно са осмехом на лицу стрпљиво одговара на сва питања о свом чудесном путу.

Који је био први осећај у тренутку када се завршио меч?

Велико олакшање. Био сам исцрпљен и физички и психички и срећан што је турнир готов. Нисам био паметан како да прославим успех. Гледао сам према људима из мог бокса да видим њихову реакцију. Најважније је да је трофеј у мојим рукама, биће времена за славље. Тренутно немам снаге за то.

Да ли сте уживали на терену током финала?

Када играте добро онда морате да уживате.Мислим да сам против Надала одиграо најбољи меч на целом турниру од почетка до краја. Прва два сета су била сјајна, и у трећем сам играо добро. У три наврата сам имао предност брејка и можда те прилике нисам смео да испустим. Трудим се да уживам на терену, али и да будем максимално фокусиран у сваком поену. Сигурно је да много више уживам сада када је све завршено.

Да ли је на почетку четвртог сета постајала бојазан да можете да изгубите, пре свега због бола у леђима?

Свакакве мисли су ми тада пролазиле кроз главу. Сигурно је да је фрустрирајуће када знате да нисте физички сто посто спремни. Поред тог бола у леђима, који ми је највише сметао код сервиса, почео сам да осећам и грчеве. Срећа да сам имао могућност да затражим медицински тајм аут. Мислим да је пресудио добар почетак четвртог сета. Трудио сам се да ми сервис буде прецизан, а не јак. Успео сам да освојим први гем, одмах затим и да га брејкнем и некако је све поново кренуло на моју страну. Знао сам да ми је једина шанса да скратим поене, јер је било очигледно да Надал на крају има више снаге од мене. То сам и урадио, ишао сам по винере и на крају успео. Одиграо сам сјајан четврти сет.

Где су биле разлике у односу на меч у финалу који сте одиграли прошле године?

Мислим да је кључ био у мом ритерну. Одлично сам читао његов сервис, мада искрено мислим да Надал није сервирао тако добро као у финалу прошле године. Никада ни пре ни после тог турнира га нисам видео да тако добро изводи почетни ударац.

Колико је ваш резултат на прошлогодишњем Ју-Ес опену у којем сте у финалу поражени од Надала утицао на ваше овогодишње домете?

У Њујорку 2010. лако је могло да се догоди да турнир завршим већ у првом колу. Губио сам 2:1 и имао брејк заостатка у четвртом сету против сународника Троицког.Успео сам добијем тај меч и на крају стигао до финала. И тада сам у полуфиналу одиграо сјајан меч против Федерера, када сам спасио две меч лопте. Вероватно сам тада схватио шта ми треба да бих побеђивао најбоље играче на највећим турнирима. Као да је тог тренутка нешто кликнуло у мојој глави. Моји ударци су мање више исти као и онда када сам био трећи на свету. Међутим, сада играм агресивније. Не чекам више грешку противника, већ сам идем по поен. Тај приступ је кључан поготову у мечевима против Роџера и Рафе. Турнир у Њујорку прошле године био је једна од кључних тачака на путу ка овогодишњим успесима.

Овде сте до трофеја дошли тако што сте победили и Федерера и Надала. Које вам јепобеда дража?

Поносан сам ан то што сам освојио Ју-Ес опен. Не желим да рангирам моје победе против Федерера и Надала, да ли ми је дража једна или друга. Само желим да освојим турнир и није ми толико важно ко је са друге стране мреже.

Од четири гренд слем турнира у сезони освојили сте три. Да ли сте свесни успеха који сте остварили?

Мислим да ће требати да прође неко време, поготову сада када сам освојио и Ју-Ес опен. Вероватно ћу праву анализу направити када се заврши година. Сада сам пун позитивних емоција. Међутим, све ово што сам урадио није дошло преко ноћи. Био је то процес. Током целог живота сам радио и био посвећен спорту 100 посто. То је једини начин на који можете да успете, да нађете прави баланс између приватног и живота на туру. Волим да играм тенис и радостан сам сваки пут када изађем на терен и остварим победу. Ништа не може да замени тај осећај.

Невероватна серија победа донела вам је толико самопоуздања, да некада на терену изгледа као да не можете да изгубите. Да ли је Новак Ђоковић стварно непобедив?

Нико није непобедив. Једноставно и мени је невеорватно да сам изгубио само два меча. Међутим, једноставно ушао сам у серију када размишљам само о победама, не о поразима. Сећам се да су се на почетку године сви питали када ће серија да се заврши. Нисам много обраћао пажње на то. Ишао сам од меча до меча. Знао сам да некада морам да изгубим јер је једноставно немогуће да све мечеве добијете када играте скоро сваке недеље. Имали су и Федерер и Надал сјајне године. Ово је сигурно моја најбоља сезона и оно што ме највише радује је чињеница да сам најбоље партије пружао на грен слем турнирима. Био бих срећан ако бих следеће године поновио само пола од онога што сам урадио у 2011. Уживам у садашњем тренутку, касније ћу да мислим о будућности.

Ове године сте Надала победили шест пута, Федерера четири пута. Шта се то променило у односу на раније године када су њих двојица били доминатни?

Почео сам да верујем да могу да их победим. Знао сам и у ранијем периоду да могу да играм против њих двојице, добијао сам неке мечеве, али некако у оним најважнијим дуелима нисам имао довољно. Када сам једном пребродите ту баријеру онда је све лакше. Када сте у серији победа онда у сваки наредни меч улазите са психолошком предношћу.

До сада сте освајали Аустралијски опен, Вимблдона и сада Ју-Ес опен. Да ли је циљ за следећу сезону да комплетира грен слем колекција?

Наравно. Зашто да не. Има још много ствари које морам да докажем и себи и тениском свету. Желим још много титула, пре свега оних са гренд слемова. То је нешто чему тежим. Са сваком новом титулом мотиви су све већи. Било би невероватно да комплетирам грен слем колекцију тријумфом на Ролан Гаросу. То је сигурно један од циљева, који ћу покушати да остварим.

Да ли сада када сте освојили три грен слем титуле постоји жал због пораза у полуфиналу Ролан Гароса од Роџера Федерера?

Апсолутно не. Верујем да се све ствари у животу дешавају са разлогом. Сигурно да је у том тренутку то било веома болно, али ко може да гарантује да бих онда освојио Вимблдон и Ју-Ес опен. Веома сам поносан на себе како сам реаговао после тог пораза. Само две недеље после тога сам одиграо најбољи турнир у каријери и освојио Вимблдон. Сада сам овде стигао до четвртог грен слем трофеја. Нема разлога да жалим за било чим.

У опен ери нико никада није освојио сва четири велика трофеја у истој години. Да ли верујете да сте способни то да урадите?

То су у целој историји урадила један или два човека. Код мене је увек присутна огромна жеља да освојим сваки гренд слем на којем играм. Сваки ми је подједнако важан. Нећу рећи да је немогуће да се освоји гренд слем. Све је у животу могуће. Међутим, реално је то веома, веома тешко остварити. Довољно вам то говори чињеница да то нико у опен ери није урадио.

Ваша сезона је без сумње једна од најбољих, ако не и најбоља у тениској историји. Колико ће бити тешко да се нађу мотиви да се понови?

Већ сам рекао да мотива имам много. Увек пред себе постављам највише могуће циљеве. И када сам био млађи увек сам говорио да могу да будем број један. На почетку сам био малтене осуђиван због тих речи. Вера да томогу да направим ме и довела овде где сам сада. Желим да освојим сваки турнир на којем играм, сваки грен слем који играм. Наредне године су и Олимпијске игре, где желим да се домогнем златне медаље. Не желим овде да се зауставим – истакао је на крају Новак Ђоковић, шампион Ју-Ес опена.

---------------------------------------------------

Поклон за стрица

У дану када је одиграно финале Новаков стриц Горан је славио рођендан.

– Питао сам га шта да му поклоним, рекао је да ће победа у финалу бити довољан поклон. Урадио сам све да му улепшам рођендан, надам се да је задовољан.

-------------------------------------------------- 

Касније о Дејвис купу

На питање аргентинских новинара, како ће се припремити за Дејвис куп,Новак је одговорио.

– Сада ми је најважније да се опоравим и уживам у победи. Када се вратим у Србију разговараћемо о Дејвис купу.

Да ли Србија може да победи Аргентину без Новака Ђоковића?

– Сигурно да може, али ја ћу сигурно бити у тиму. Да ли ћу играти, још ћемо да видимо.

----------------------------------------------------- 

Задовољан сарадњом са  „Такинијем“

Пре две године Новак Ђоковић је прекинуо сарадњу са „Адидасом“ и потписао уговор са „Серђо Такинијем“. Раније су ту марку носили Сампрас и Мекинро, али су је после великих успеха напустили.

- И даље сам са „Серђом Такинијем“. Задовољан сам нашом м сарадњом за сада. Надам се да ће то да буде дуга сарадња, али никада се не зна. За сада све функционише како треба.

--------------------------------------------

Обожавам шоу програме

Пре почетак америчке турнеје Новак Ђоковић је боравио неколико дана у Лос Анеђелесу. У том периоду је учествовоао у шоу програмима Џеја Леноа и Конана О' Брајена.

- Била ми је част што су ме њих двојица позвали у своје емисије. Волим да учествујем у шоу програмима. Могу да се шалим, да се смејем, да покажем и другу страну своје личности. То је веома важно за моју каријеру да људи виде какав сам ван терена.

------------------------------------------- 

Број један тешко чува приватност

Иако је веома успешан на терену, Ђоковић признаје да покуша да сачува приватан живот, што даље од очију јавности.

- То није нимало лако. Када сте успешни људи желе да знају све о вама, све детаље. Као број један сада имам обавезу више да представим свој спорт на прави начин. Можда у томе некада и правим грешке, али трудим се да сваки дан научим нешто ново. И поред свега тога трудим се да колико толико имам мир у приватном животу и да уживам у сваком тренутку.

---------------------------------------------

Захвалност родитељима и тиму

Иако је увек у центру пажње, Новак Ђоковић никада не заборавља да помене заслуге њему драгих људи за све успехе које је постигао.

- Моји родитељи нису били овде, међутим они су можда и најзаслужнији што сам сада овде. Одрекли су се многих ствари да бих постао врхунски тенисер. Ту је наравно и мој тим од кога има безрезевну подршку. Сви они имају децу и породице и жртвују неке ствари у приватном животу. Улажу велику енергију у све моје успехе и зато ово није само моја титула већ титула целог тима. Без њихове подршке не бих успео.

-------------------------------------------

Прослава у кревету

После тријумфа било је логично питање како ће прославити успех. Ноле је кратко рекао.

- Ух толико сам уморан. Кревет ће бити моја дестинација за славље. Славићу када дођем у Србију. Сваки успех највише волим да поделим са својим народом.

------------------------------------

Пријају Мекинроове речи

Пре Новака Ђоковића најбољу годину у опен ери имао је Џон Мекинро. Американац је доминирао током 1984. Међутим велики ас је рекао да га је Ђоковић надмашио и да је ово што Србин ради неверотвано.

- Хвала Џону. Ласка ми када од њега чујем такве речи. Он је један од најбољих тенисера у историји и један од најхаризматичнијих личности у нашем спорту – истакао је Ноле.

---------------------------------

Славље српских навијача на стадиону Артур Еш после тријумфа Новака Ђоковића

Оле, олео, лео, лео Ноле, Ноле

- Олео, лео, лео, ле, Ноле, Ноле – одјекивало је комплексом Националног тениског центра у Њујорку по завршетку финалног меча у мушком синглу.

Невиђено славље на стадиону Артур Еш. Негде око 300 срспких навијача, направило је прави шоу. Попунили су од врха до дна степенице код главног излаза и певали.

- Оле, лео, лео, ле, Ноле, Ноле.

Права карневалска атмосфера. Деловало је да песма неће никада да стане. Одушевљени Срби подржани са навијача из других земаља били су у трансу. Напољу су се појавиле камере ТВ станица, фоторепортери, који су покушали да ухвате тренутке славља.

- Оле, лео, лео, ле, Ноле, Ноле – трајало је добрих 20 минута.

Тада су се појавили људи из обезбеђења, који су тражили да се навијачи склоне са степеница, како би преостали гледаоци могли да напусте стадион. Није то много пореметило велику групу. Изашли су испред главне капије и код фонтане наставили славље. Промењена је и песма.

- Сад си узо трофеј, Новаче, Новаче, Новачеее.

Сви су скакали. Велики број њих у националним симболима. Тројица мушкараца у ватерполо капама и две госпође које се нису одвајале од заставе.

- Хтели су да ми је одузму на улазу. Нисам дала, рекла сам да ми је ћебе. Срби се увек снађу – говорила је једна од њих.

Песма је трајала још неких 30 минута. Певало се Новаку, Србији, Косову.

- Јави се Ноле, јави се Ноле!

Неки су очекивали да ће се најбољи тенисер света појавити, али то се није догодило. Маса је полако почела да се разилази. Уморна од славља и од велике победе. Новак Ђоковић је по ко зна који пут разгалио срца нације.

- Оле, лео, лео, ле, Ноле, Ноле!