„Трчика” још без наследника

Нови Сад – Одлука о поновном увођењу трамвајског превоза у Новом Саду највероватније ће бити донета тек идуће године. Иако је саобраћај на градским улицама презагушен великим бројем аутомобила, почетак радова превасходно ће опредељивати велика вредност инвестиције, која би у почетној фази коштала око 90 милиона евра. Толико је показала новоизрађена Студија увођења електричних видова превоза путника у Новом Саду, а дотле ће грађане на старе добре трамваје подсећати само од прошлости отргнути вагон „Трчика“ у центру града, који је претворен у кафић.

– Град је још 1991. године имао идеју да уведе трамвајски превоз, када је направљена прва студија која је требало да покаже како би се то урадило. Међутим, она је постала неупотребљива због тога што су доношени нови планови развоја, али и чињенице да се број становника за две деценије готово удвостручио. Пошто су проблеми са саобраћајем и загађењем ваздуха евидентни, стручна комисија наставиће са радом, како бисмо пред грађане, који ће на крају и одлучити да ли ћемо увести овај вид превоза, изашли са спремним пројектом – истиче градоначелник Игор Павличић.

Први електрични трамваји на новосадским улицама појавили су се 30. септембра 1911. године, када су заменили такозване омнибусе које су вукли коњи. Систем је у почетку имао 19 возила од којих је највећи број био произведен у фабрици „Ганц“ у Будимпешти. Конкуренцију у градском превозу трамваји су добили 1930. године, када су купљена три аутобуса, а потпуно су истиснути из саобраћаја 30. септембра 1958. године. Тада се, као и у многим другим европским градовима, због јевтине нафте прешло на аутобуски превоз.

Према новој студији, враћање трамвајског превоза требало би да буде обављено у четири фазе и завршено за око две деценије. У првој, која би могла да буде спроведена за три године, предвиђено је 25 возила, која би превозила путнике од будућег Депоа (од 15.000 до 25.000 квадрата) код Градског саобраћајног предузећа на Новом насељу, кроз центар града, до Универзитета на Лиману. Радови би потом били настављени, тако да би до 2030. године читав град био покривен са седам линија и 50 трамваја минималног капацитета 160 путника.

Постоји и могућност да једна трамвајска линија иде и према Футогу, који је тренутно најоптерећенији аутобуски приградски правац.

– Истраживања су показала да је од 1995. године број путника у јавном превозу смањен за 21 одсто, а да је истовремено повећано учешће аутомобила. Неопходно је зауставити овај тренд, посебно на релацији стан–посао–стан, који у периодима вршних оптерећења генерише загушења на мрежи градских саобраћајница. Заиста је пет до дванаест да се нешто суштински уради у јавном превозу, како бисмо придобили путнике назад – каже мр Александар Јевђенић, који наглашава да су велики европски градови вратили трамваје на улице, јер је то и енергетски и еколошки најефикаснији вид превоза.

Враћање трамваја повлачи и увођење система паркиралишта „паркирај и вози се“, који подразумева да се аутомобилом дође до паркинга у зонама трамвајских терминала, а да се потом за даљи пут користи јавни превоз. Пошто је реч о веома скупој инвестицији, уколико се за њену реализацију донесе политичка одлука, град ће највероватније морати да пронађе адекватног стратешког партнера.

Током израде студије анкетирано је око 20.000 Новосађана, од којих је више од 80 одсто сматрало да је граду потребно увођење трамвајског превоза.

Мирољуб Мијушковић