Шаховски ум једног сатиричара

Сатиричар Владимир Јовићевић Јов, афористичар, издавач, антологичар, напустио је Страдију. Као и многи из Београдског круга сатиричара (претежно писаца афоризама) живео је у Страдији, имагинарној земљи разних изопачености које ваља кориговати.

Године 1996, са Весном Денчић, објавио је збирку кратких исказа „Страдија данас”. Наравно, то је било протестно штиво о нама оваквим какви смо.

Заједно са Баљком, Теофиловићем, Чотрићем, Јовићевић спада у најагилније посматраче онога што је наопако. Сви су они, а има их далеко више од педесеторо, деца Радоја Домановића. Домановић је за њих узор и култна личност. Главна награда коју додељују најоштријим перима зове се, наравно, „Радоје Домановић”. Јов је годинама био организатор додељивања награда за сатиру. Не само Домановићеве него и оне намењене младим писцима. Кад он организује традиционални новогодишњи „Сатирикон” на Коларчевом народном универзитету, онда су ту били окупљени сви. Стари који не подносе да их називају господин јер су још тридесетих година укрстили копља с некоректностима власти, и најмлађи. Никад се доцније, одласком Јова с тог посла, није тако масовно окупљао збор српских сатиричара.

Као сатиричар поседовао је дар за изналажење логичког парадокса. „Једни се боре за престо”, писао је, „а други за ресто”. Уочавао је језичке контрасте, а поседовао је и оштру перцепцију историје: „Некад су колоне водиле револуцију, а сад се због њих зауставља саобраћај!”

Опомињао је на перманентну страву живих људи од тираније: „Шала, шала, па вешала!”.

А кад се нама још нејасном променом земљотресно уздрмала и распала владајућа идеологија, Јовићевић је рекао: „Пролетеше пролетери”.

Кад су падале бомбе и ракете, пркосно је устао афоризмом „Београд није Праг Вашингтона”. А са једне политичке трибине поручио је (изгледа пре свега младима): „Ако се волите ноћас – волите се мало за домовину.”

Владимир Јовићевић Јов је био врсни шахиста. Предавао је шах по школама. Био је организатор и покретач вишегодишње серије шаховских турнира сатиричара и песника. Ту је он често бивао победник. А тај је турнир био врло јак. У „Политици” је годинама објављивао „шахоризме” (он је сковао тај израз) – афоризме о шаху. Све је ту врцало политичким алузијама јер шах је дијаграм света политичке силе и немоћи. Најузбудљивији је тренутак кад се пешак претвори у Даму (Краљицу). Преврат без премца!

На сам дан смрти у Сремским Карловцима, на „Бранковом колу”, промовисана је последња Јовова књига „Шаховођа”. Необичан судбински сплет!

Један је од најоригиналнијих београдских писаца. Почетком шездесетих је основао издавачку кућу „Јов”. Та није издржала пореске намете, али је оставила за собом траг. Био је антологичар модерних афористичара. Ове године је маштао о оснивању нове издавачке куће, јер био је ментор и заштитник стваралаца.

Раша Попов