Муфтија – човек са политичком агендом

Муфтија Муамер Зукорлић очигледно зна како да држи пажњу јавности. Не прође месец-два а он неким новим потезом, изјавом или декларацијом (у последњем случају са две декларације) скрене светла медијских рефлектора на себе. Преименовање Свебошњачког сабора Санџака, који је под његовом контролом, у Народно веће Санџака као „највише представничко тело грађана Санџака”, па декларација о дискриминацији Бошњака у Србији, као и сви ранији потези, оцењују аналитичари, служе испуњавању муфтијиних политичких циљева.

Зукорлић и његов универзитет у Новом Пазару имају све могуће привилегије у овом друштву, али очигледно то њему није довољно, примећује Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива.

„Он је човек са политичком агендом, а против њега се не води права политичка борба. Једини који доле покушавају да нормализују ситуацију су поједине невладине организације које покушавају да објасне које су крајње последице такве политике”, каже он за „Политику”.

И док су нереаговања званичника државе Србије на потезе муфтије Зукорлића очигледна, НВО нису ћутале. Због тога су на мети Зукорлића, каже, шеснаест истакнутих невладиних организација и појединаца из цивилног сектора, који су упозорили да се против њихових колега у Санџаку води хајка.

Према њиховој оцени „додатни повод за нападе представља чињеница да цивилни сектор у Санџаку готово у потпуности предводе жене”, те да „медији под контролом Зукорлића већ месецима воде беспоштедну кампању против представница цивилног сектора оптужујући их, између осталог, за издају, непатриотско понашање и угрожавање вере”.

„Овакве оптужбе у средини попут Санџака имају додатну тежину и у великој мери угрожавају нормалан живот и рад организација цивилног друштва и њихових активисткиња и активиста. Текстови врве од говора мржње према женама, увреда, клевета и националистичке и фундаменталистичке хистерије”, наводи се у саопштењу које потписују, између осталих, Миљенко Дерета, Маријана Пајванчић, Центар за практичну политику, Комитет правника за људска права, Београдски фонд за политичку изузетност, Геј-стрејт алијанса.

Зашто Зукорлић ради све ово последњих месеци? Дерета сматра да „он препознаје слабост и неодлучност наше државе да се на прави начин суочи с проблемом и да почне да га решава на ефикасан начин”. Наводећи шта и како би држава требало да поступи у „случају Зукорлић”, Дерета истиче да, пре свега, треба да организује изборе за национални савет Бошњака, који су били готово заказани, па су у последњем тренутку из апсолутно неразумљивих разлога отказани.

„Друго, потребно је активно присуство у Санџаку где се објашњава политика и где се кроз разговор са овим екстремизмом постижу неки помаци и долази до неких заједнички дефинисаних интереса. Мислим да је реална снага Зукорлића у Санџаку много мања него што је медији приказују и да се у великој мери његова подршка базира на страху Бошњака од његових екстремиста и од последица које би могли да имају уколико се изјасне на другачији начин. И на томе ова држава треба да ради – да, прво, организује политички живот доле онако какав он треба да буде и, друго, да умањи тај страх”, указује Дерета.

Др Невен Цветићанин, из Института друштвених наука, оцењује да најновијим потезима (и декларацијама, али и акцијама попут оне у којој су његови људи почели да ограђују тобоже њихову вакуфску земљу предвиђену за дечји вртић) Зукорлић жели да држи ситуацију у Новом Пазару напетом.

„Муамер Зукорлић поступа попут тренера кошаркашког тима који настоји да држи тензију међу својим играчима како би уз помоћ политичког адреналина успео да оствари своје циљеве. Он свим пратећим акцијама ситуацију у Санџаку непрестано и увек изнова екстремизује и, уколико се могу схватити политички апели и конституисање органа бошњачког дела становништва које представља Зукорлић – што је потпуно легитимно, без обзира на то да ли је истинито или није – свакако се противи правилима правне државе да неко жицом ограђује земљу и да тврди да је његова. То је негација правне државе и то је понашање као на Дивљем западу. Заправо је на делу борба ко ће бити главни шериф у Санџаку, будући да не треба заборавити да своје присталице ту имају и Љајић и Угљанин”, истакао је Цветићанин и додао да је истовремено реч и о позиционирању пред изборе новоосноване бошњачке странке која гравитира муфтији.

У свему ономе што муфтија замера Београду и држави Србији можда се и могу наћи неки реални основи. Или је ипак реч о специфичним предизборним активностима?

„Историјски гледано, то је увек била територија на којој су владале тензије. Међутим, мени се чини да заиста у овом тренутку нема правих показатеља који би говорили да су Бошњаци на било који начин дискриминисани. Колико ја знам, њихово присуство у институцијама државе је врло велико, и у Санџаку и на републичком нивоу. Према томе, то је напросто једна битка за власт. Њихови политички лидери су се сви преселили у Београд и у празном простору у Санџаку Зукорлић хара зато што седи тамо и зато што се представља као неко ко штити интересе становништва које доле живи”, истиче Дерета.

Цветићанин оцењује да је муфтија савршено свестан да захтев за аутономију Санџака нема подршку нити међународних фактора, нити је реалан с обзиром на неко реално друштвено-политичко стање. „То је напросто стратегија да се поставе максималистички циљеви, како би се добили неки реално оствариви интереси. Све што држава може да уради јесте да не да повода муфтији за нове акције, уз напор да успостави поверење и партнерство са оним политичарима попут Љајића и Угљанина, који нису склони додатном екстремизовању ситуације”, каже Цветићанин.

Б. Баковић