Низак водостај – суша у фабричким погонима

Бугарска, румунска и украјинска земља су у последњих петнаестак дана практично прогутале своје делове Дунава. Водостај у доњем току велике реке толико је низак да за бродове не би било никакве разлике и да је на источној граници Србије, код Кладова, постављена огромна брана. Преко те линије саобраћаја Дунавом нема. Многи бродови, укључујући и оне под српском заставом, морали су да се усидре у Бугарској и ниже низ водоток сачекају да ниво реке порасте како би могли да наставе пут. „Југословенско речно бродарство” ће због „истањивања” Дунава бити принуђено да из свог такође оплићалог новчаника плаћа додатне дневнице посади, као и гориво за одржавање рада агрегата и трошкове везивања за још неколико дана, можда и пенале због кашњења ако уговором није предвиђена „виша сила”. Уколико се водостај ускоро опет не попне, у проблеме би могли запасти и нека од великих индустријских постројења, попут „Ју-Ес Стила”, НИС-а и „Петрохемије”, јер би им погони дошли у опасност да пресуше због недостатка хиљада тона горива и сировина заробљених на бродовима које је доњи ток Дунава оставио на цедилу.

– Сигурно им залихе још нису при крају и за сада могу да одржавају температуру у погонима. Али, не би ваљало да овакав водостај потраје јер би се онда те компаније ухватиле за главу, а са њима и цела српска привреда. Ниво реке је на том делу тока толико низак да ни празне барже не могу да плове. И испоруке житарица из Србије су пресечене у смеру ка Бугарској и великим силосима у Констанци, на ушћу Дунава. За септембар и октобар уговорена је испорука два милиона тона кукуруза и милион тона пшенице. Све то сада стоји. Цела та количина, кад се не би доставила, представљала би бродарима губитак од 28 милиона евра – наводи Мирослав Савић, директор „Југоагента”, највеће лучке агентуре у Србији.

У Србији је водостај кудикамо повољнији, мада је такође целог лета прилично низак, а од почетка августа је осетно опао. То је, ипак, уобичајено за ово доба године.

– До краја месеца очекује се мањи пораст Дунава, од око пола метра. Сава ће бити виша за око 20 центиметара – објашњава Јелена Јеринић, из Републичког хидрометеоролошког завода.

Низак водостај може да угрози и рибе у рукавцима река и мањим токовима где не стиже довољно свеже воде, а наслаге ђубрета и муља су велике. Када се вода драстично спусти и издигне се отровни талог, рибе остају без кисеоника. Мада таквих потенцијалних клопки Србији не мањка, републичкој водопривредној инспекцији, на срећу, нису пријављени никакви помори. У Дунаву и Сави су шансе за масовно угинуће риба мање јер су то велики токови, у којима има „резерви” воде.

– Опасност од помора рибе у Сави и Дунаву услед ниског водостаја засад је искључена. Он је могућ само ако дође до великог излива штетних материја – каже Ненад Секулић, ихтиолог из Завода за заштиту природе.

Испливавање ђубрета са дна река прилика је да се оно почисти. Али, прилика ништа не вреди ако нема новца да се она искористи.

– Имамо само машине које могу да уклањају ђубре из уређених водотокова, којима је корито бетонирано или се поред њих протеже чврста стаза, која може да понесе нашу механизацију. Звали су нас људи који имају чамце или сплавове у Чукаричком рукавцу. Њиме је малтене читавог лета немогуће пловити због ниског водостаја и великих наслага смећа и муља. Хтели су да нам скрену пажњу да је ово шанса да га пречистимо, али узалуд. Без више пара, нема ни средстава за чишћење. Низак водостај ћемо ипак моћи да искористимо барем за завршетак продужавања канализационих испуста у Земуну – објашњава Владимир Баталовић, технички директор „Београдвода”.

В. Вукасовић

Д. Мучибабић

-------------------------------------------

Историјски минимум Саве

Историјски минимум Саве у Београду измерен је 25. новембра 1986 –  минус 61 центиметар. Три године раније, 29. новембра, Дунав код Земуна остао је осам центиметара испод коте нулa, што је најмањи водостај друге по величини европске реке који је икада измерен у Србији.

Јучерашњи водостај Дунава код Земуна износио је 204 центиметра, а Сава је у Београду дошла до 158 центиметара.