Бах здравље чува, бенседин га квари

„Нешто сам депресиван, ма није ми ни до чега”, колико пута смо чули ову реченицу од неког блиског у кући, на послу, комшилуку... Такође, знамо да неки наши пријатељи или рођаци понекад узму нешто против нервозе, да залече тугу, смире се, опусте, умање стрес. Неки стручњаци и институције упозоравају на прекомерну употребу лекова за смирење, машу подацима да смо по количини бенседина и сличних седатива које користимо први у овом делу Европе. Истовремено, мада често присутна депресија је болест о којој има мало доступних информација. Због слабе информисаности, једва да трећина „депресиваца” потражи лекарску помоћ, обично одлазе само до апотеке да узму потребну дозу  јефтиног бенседина, који се на неким местима може набавити и без рецепта мада је то званично противно прописима.

Има ли бољег начина да се човек избори са стресовима, кризом и свакаквим проблемима? Свакако да има, али многима је лакше да за трен прогутају лек и чекају „смирење” него да се ангажују, покрену и уложе напор. Рецимо, за почетак би, кажу лекари, било довољно да се уместо кљукања седативима подигну ролетне и размакну завесе, јер светлост делује не само умирујуће него крепи и враћа оптимизам. Док ми завидимо Швеђанима на лепим платама они завиде земљама јужне Европе на сунчевој светлости: наиме, уочено је да у скандинавским земљама велики број људи пати од депресије, а узрок је откривен у малом броју сунчаних дана у години.

Сунчан дан је доказан лек против благе депресије, а одскоро је и код нас почела да се примењује врло делотворна и потпуно безопасна терапија светлом, подсећају лекари.

„Депресија је стара колико и човечанство, а настаје не само због неких тешких и драматичних ситуација, као што је губитак вољене особе или тешка болест, окидач може бити и нека мање стресна ситуација као што је смањено кретање, нездрава исхрана, алкохол, па чак и коришћење неких лекова”, истиче примаријус др Слободан Симић у књизи „Све о депресији”.

Због чињенице да психичке сметње лоше утичу и на болести унутрашњих органа депресију је дуго изучавао амерички лекар, интерниста, др Нил Нидли који је објавио књигу „Излаз из депресије”.

Он је дошао да закључка да се поред лекова, лоша и тешка расположења могу лечити и поправљати стилом живота, који укључује и начин исхране, физичке вежбе, начин дисања, позитивно размишљање, духовност и уопште здрав и позитиван начин живота.

Нидли указује на једно америчко истраживање које је показало да код жена које раде физичке вежбе само повремено или их уопште не раде постоји два пута већи ризик од оболевања од тешког облика депресије него код оних жена које су умерено вежбале неколико пута недељно. Физичка активност не само што спречава појаву депресије, него представља и добар начин лечења за оне који од ње пате. Ако не потпуно, оно бар делимично објашњење јесте то да вежбе подстичу мозак да производи више серотонина и норепинефрина, неуротрансмитера у мозгу који могу да ублаже депресију. Канадски истраживачи су открили да физичке вежбе – било да су у питању тренинзи снаге, трчање, шетња или неке друге форме аеробика могу да ублаже умерен облик депресије. Наравно, јако је важно да депресивни пацијенти схвате да се вероватно неће осећати баш много боље након само првих неколико тренинга. То се, међутим, не може рећи за оне који осећају напетост или забринутост. Њима ће бити лакше већ након првог тренинга.

– Постоји читав правац у психотерапији који се зове телесна психотерапија, јер је одавно доказано да је узрок депресије пре свега у телу. Ако се ослободимо телесне напетости променама у ставу, држању, начину дисања побољшаћемо наше психичко стање. Просто речено кад устанемо ујутро и заузмемо став депресивне особе, погуримо се и оклембесимо, после пет минута заиста ћемо се осећати депресивно. Ако бисмо обратили више пажње на дисање и почели лагано и дубоко да дишемо а не плитко и кратко само тиме бисмо могли да променимо пуно тога. Физичке вежбе су добре, али не и обично физикалисање, морамо обратити пажњу како се наше тело осећа, како дишемо, да ли га треба затегнути, опустити – истиче психотерапеут Небојша Јовановић. 

Брзо ходање, трчање, пливање, за све је то потребна велика количина кисеоника па је важно знати правилно и дубоко дисати, а то је вештина која се учи. Правилно функционисање органа за дисање, поспешује циркулацију крви, освежава читав организам и побољшава апетит, потпомаже варење и даје сладак и миран сан, окрепљујући на тај начин наше тело и умирујући наш ум. Веома је важно имати правилно држање тела, нарочито за оне који су депресивни и не умеју да се изборе са стресом. Лекари препоручују дубоко дисање и током спровођења још једне мере везане за стил живота – „терапије класичном музиком”. До сада се показало да је традиционална класична музика једина врста музике која поправља ментално здравље, па терапеути препоручују слушање класичне музике најмање сат времена сваке две седмице. Они саветују да при томе обавезно размишљате о важним догађајима и стварима у вашем животу и укључите своју имагинацију.

Др Нидли из свог искуства истиче важност позитивних мисли: „Чим постанете свесни да вам се јавила нека некорисна негативна мисао, одмах је треба заменити позитивном мишљу. То значи да особа треба унапред да испланира којом ће позитивном мишљу заменити ту негативну мисао да не би било одлагања у преласку са негативне на позитивну мисао. Људски мозак може и да се прилагођава и да се увежбава, тако да када позитивно размишљање пређе у навику, депресија ће вероватно постати ствар прошлости. Неколико истраживања је показало да унутрашње религијско искуство доприноси оздрављењу од депресије”.

Нека друга истраживања су открила да снажна вера не само што помаже у лечењу већ и у спречавању депресије Многа истраживања указују на то да поштовање верских форми без праве и искрене вере може врло мало утицати на опште ментално здравље човека.

– И у нашој психологији, не само западној, све више се придаје значај верским осећањима јер човек без вере тешко да може да живи квалитетно. Ако ни у шта не верује све губи смисао, ако нема смисла чему онда живот. Такав негативан став може довести до човекове духовне болести. Али, важно је истаћи да лек може бити стварна религиозност а не формалност да неко иде у цркву и пости – каже психотерапеут Јовановић и наглашава да је суштина превазилажења проблема да се човек отвори, да не буде повучен у себе. Суштина излечења је у поверењу, и у захвалности за оно што имамо. Нажалост многи су изгубили тај осећај и зато су склони да све обезвреде – истиче Небојша Јовановић, психолог у Центру за развој личности „Академија успеха”.

---------------------------------------------

Исхрана

Начин исхране може да буде од значаја у борби против депресије. Дугогодишња заједничка истраживања нутрициониста и психијатара показала су да узимање одређених намирница у организму обезбеђују енергију и активирају добро расположење. Које су намирнице корисне? Пре свих намирнице богате угљеним хидратима: тестенине, хлеб и пециво, житарице, пасуљ, грашак. Воће садржи аминокиселину триптофан коју ће организам претворити у серотонин који преноси сигнале спокоја, опуштености, и других лепих осећања у мозгу, а тиме и сузбијају депресију. Посније врсте меса, немасни сиреви , јогурт млеко, грашак учиниће ваш живот живахнијим и полетнијим, а плава риба (туна, скуша, сардина) риба хладних мора (лосос, харинга, бакалар) и сушено грожђе, урме, садрже масне киселине Омега 3 које омогућавају лучење ендорфина и тако подстичу добро расположење и осећање задовољства. Чоколада, једна до две шољице кафе, зелено лиснато поврће, намирнице које садрже витамин Б... али треба пазити и нас холестерол и килограме, наравно. Посебно треба бити обазрив са алкохолним пићима, од којих нека, као виски, џин, вино, вермут позитивно утичу на депресију али искључиво у  терапијским дозама, истиче прим. др Слободан Симић у књизи „Све о депресији”.

-------------------------------------------------

Шта су антидепресиви

Антидепресиви представљају групу лекова који побољшавају расположење, вољу и динамизам код човека. Несумњиво је доказано да лекови из групе антидепресива могу да ублаже и отклоне депресивно расположење. За разлику од антидепресива анксиолитици, који отклањају анксиозност и опуштају мишиће као што су бенседин и бромазепам стварају зависност и не помажу отклањању депресивног расположења, а пошто стварају зависност они који их узимају морају стално да повећавају дозе. „Права зависност праћена неиздрживом потребом за леком, непозната је код узимања антидепресива, чак и ако се лек узима више месеци или година”, наводи др Симић.

Психијатар др Зоран Илић истиче да је сваки лек за смирење који се попије мала капитулација човека. Бенседин и бромазепам се много троше па људи постају зависни. Бенседин смањује напетост али не лечи и нема никакво антидепресивно дејство и ствара зависност истиче др Илић и наглашава потребу јачања самопоуздањаасертивним тренинзима и другим методама и техникама који доводе до отклањања напетости.

– Ипак, јако је важно нагласити да је одбијање лечења подједнако опасно као и посезање за лековима на своју руку. Да ли човек треба да пије лек и који – треба оставити лекару да процени, каже др Зоран Илић

------------------------------------------------------------- 

Помаже

– Боравите на дневном светлу и у светлимпросторијама

– Избегавајте негативне мисли

– Упражњавајте редован сан након којег сеосећате одморним

– Свакодневне духовне вежбе

– Редовне физичке вежбе

– Вежбе дубоког дисања

– Слушајте класичну музику

 ----------------------------------------------------------

Аеробне вежбе

·Ритмички покрети великих група мишића

·Примери: шетња, трчање, пливање, вожња бицикла

·Најмање по 30 минута 3 пута седмично

·Боље је вежбати по 30 минута 6 пута седмично

---------------------------------------------------------------------------------

Вежбање побеђује лоше мисли

Редовне вежбе аеробика:

·повећавају ниво серотонина у мозгу

·представљају добар лек за ублажавање депресије

·успешније су у ублажавању депресије од психолошког саветовања

·ублажавају забринутост, поремећаје везане за злоупотребу супстанци (зависности) и хиперактивност

·спречава појаву депресије, ако је она већ ту, потпомаже њено лечење.