Права фолксдојчера

Удружења Немаца из Војводине, потомака фолксдојчера, сматра да је Предлог закона о реституцији „неправедан” према њима, јер им не омогућава да потражују одузету имовину. Они захтевају да уместо 9. марта 1945. године, који је у закону одређен као датум од којег се рачуна одузимање имовине после Другог светског рата, нови рок буде 21. новембар 1944. године.

– То је датум када је одлуком тадашњих комунистичких власти Немцима који су живели у Војводини конфискована имовина, одузета су им грађанска права, укључујући и држављанство, јер су проглашени колективно кривим за рат и окупацију – навели се у саопштењу.

Њима је у северној покрајини конфисковано, како кажу, око 400.000 хектара земљишта, подсећајући да је тада из Војводине протерано неколико стотина хиљада Немаца. Према неким проценама у Србији тренутно живи око 4.000 Немаца.

Горан Радосављевић, државни секретар у Министарству финансија и шеф радне групе за израду закона о враћању имовине и обештећењу, каже да ће страни држављани моћи да остваре своје право на враћање имовине или обештећење уколико нису били припадници страних окупационих снага, уколико нису обештећени у својој земљи на основу међународног споразума и уколико са том земљом постоји реципроцитет. Реципроцитет подразумева да држављани Републике Србије могу у тој земљи да стекну својину или наследе имовину.

– Дакле, уколико неко задовољава све ове критеријуме, моћи ће да оствари своје право по закону. Међутим, СФРЈ има споразуме о поравнању са скоро свим земљама чији би држављани могли да потражују имовину у поступку реституције – истиче Радосављевић.

Златко Стефановић, професор Правног факултета Универзитета Унион, каже да су фолксдојчери колонисти који су пре Првог светског рата насељавани на територији Војводине.

– Према подацима до којих смо својевремено дошли припадало им је 51 одсто територије Војводине, имајући у виду земљу. При крају Другог светског рата нова власт их је третирала као непријатеље зато што су били етнички Немци. Осим малог броја који је за време рата прешао у партизане углавном су протеривани, прогањани и убијани. Распршили су се по многим државама, а превасходно су завршили у Аустрији. Одузета им је земља и о свему томе постоји евиденција, јер Војводина има врло узорне земљишне књиге – објашњава Златковић.

Међутим, питање је колико њих ће потраживати имовину и колико их има потомке. Неки су, каже он, добили обештећење од Немачке, Аустрије… али она се не виде.

– Постоји и прича о џентлменском договору Тито–Брант, према коме је Немачка требало да их намири, а да Србија за узврат не тражи ратну одштету. Тако смо нешто искомпензовали и мислим да се многи сматрају намиреним. Верујем да ће поступити поштено и неће тражити обештећење од Србије. Мада биће сигурно и оних који ће, рачунајући да се не зна да су да су тамо нешто добили, поднети захтев и овде. Ми нећемо моћи да им кажемо ви сте намирени тамо, јер не знамо да ли су, пошто је све то рађено преко неких усмених председничких договора – каже наш саговорник.

На питање да ли они као страни држављани код нас могу да буду власници пољопривредног земљишта, Стефановић каже да закон о враћању имовине садржава равноправан третман странаца и наших држављана, а једини услов је реципроцитет.

– Не би било добро да се направи разлика између домаћих и страних потраживалаца одузете имовине. Хрватска је то учинила, па је под притиском Европе морала да промени. Јер, право својине је људско право, а оно припада свакоме, без обзира на то да ли је био држављанин или не – наглашава професор Стефановић.

М. Авакумовић