Prava folksdojčera

Udruženja Nemaca iz Vojvodine, potomaka folksdojčera, smatra da je Predlog zakona o restituciji „nepravedan” prema njima, jer im ne omogućava da potražuju oduzetu imovinu. Oni zahtevaju da umesto 9. marta 1945. godine, koji je u zakonu određen kao datum od kojeg se računa oduzimanje imovine posle Drugog svetskog rata, novi rok bude 21. novembar 1944. godine.

– To je datum kada je odlukom tadašnjih komunističkih vlasti Nemcima koji su živeli u Vojvodini konfiskovana imovina, oduzeta su im građanska prava, uključujući i državljanstvo, jer su proglašeni kolektivno krivim za rat i okupaciju – naveli se u saopštenju.

Njima je u severnoj pokrajini konfiskovano, kako kažu, oko 400.000 hektara zemljišta, podsećajući da je tada iz Vojvodine proterano nekoliko stotina hiljada Nemaca. Prema nekim procenama u Srbiji trenutno živi oko 4.000 Nemaca.

Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija i šef radne grupe za izradu zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, kaže da će strani državljani moći da ostvare svoje pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje ukoliko nisu bili pripadnici stranih okupacionih snaga, ukoliko nisu obeštećeni u svojoj zemlji na osnovu međunarodnog sporazuma i ukoliko sa tom zemljom postoji reciprocitet. Reciprocitet podrazumeva da državljani Republike Srbije mogu u toj zemlji da steknu svojinu ili naslede imovinu.

– Dakle, ukoliko neko zadovoljava sve ove kriterijume, moći će da ostvari svoje pravo po zakonu. Međutim, SFRJ ima sporazume o poravnanju sa skoro svim zemljama čiji bi državljani mogli da potražuju imovinu u postupku restitucije – ističe Radosavljević.

Zlatko Stefanović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, kaže da su folksdojčeri kolonisti koji su pre Prvog svetskog rata naseljavani na teritoriji Vojvodine.

– Prema podacima do kojih smo svojevremeno došli pripadalo im je 51 odsto teritorije Vojvodine, imajući u vidu zemlju. Pri kraju Drugog svetskog rata nova vlast ih je tretirala kao neprijatelje zato što su bili etnički Nemci. Osim malog broja koji je za vreme rata prešao u partizane uglavnom su proterivani, proganjani i ubijani. Raspršili su se po mnogim državama, a prevashodno su završili u Austriji. Oduzeta im je zemlja i o svemu tome postoji evidencija, jer Vojvodina ima vrlo uzorne zemljišne knjige – objašnjava Zlatković.

Međutim, pitanje je koliko njih će potraživati imovinu i koliko ih ima potomke. Neki su, kaže on, dobili obeštećenje od Nemačke, Austrije… ali ona se ne vide.

– Postoji i priča o džentlmenskom dogovoru Tito–Brant, prema kome je Nemačka trebalo da ih namiri, a da Srbija za uzvrat ne traži ratnu odštetu. Tako smo nešto iskompenzovali i mislim da se mnogi smatraju namirenim. Verujem da će postupiti pošteno i neće tražiti obeštećenje od Srbije. Mada biće sigurno i onih koji će, računajući da se ne zna da su da su tamo nešto dobili, podneti zahtev i ovde. Mi nećemo moći da im kažemo vi ste namireni tamo, jer ne znamo da li su, pošto je sve to rađeno preko nekih usmenih predsedničkih dogovora – kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li oni kao strani državljani kod nas mogu da budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, Stefanović kaže da zakon o vraćanju imovine sadržava ravnopravan tretman stranaca i naših državljana, a jedini uslov je reciprocitet.

– Ne bi bilo dobro da se napravi razlika između domaćih i stranih potraživalaca oduzete imovine. Hrvatska je to učinila, pa je pod pritiskom Evrope morala da promeni. Jer, pravo svojine je ljudsko pravo, a ono pripada svakome, bez obzira na to da li je bio državljanin ili ne – naglašava profesor Stefanović.

M. Avakumović