Бори Станковићу већа права

Откако је 24. јуна Скупштина Кошаркашког савеза Србије (КСС) основала Радну групу за израду Нацрта Статута, развиле су се многе полемике о томе како би КСС требало да изгледа после раздруживања са Црном Гором. После свих корекција јуче се "родио флексибилни нацрт" (садржи неке алтернативе) па постоје велики изгледи да ће на састанку Радне групе, прекосутра у Кући кошарке (16 ч), бити донет Предлог Статута КСС.

Да би и Статут био донет, Предлог мора да прође и на Председништву и на Скупштини. Имајући у виду да долазе новогодишњи празници а затим и парламетарни избори (21. јануара) реално је да тек крајем јануара КСС изгласа свој најважнији документ. Пошто Статут почиње да важи осам дана откако је донет и да онда не сме да протекне више од 45 дана до изборне скупштине, све указује на то да ће име новог председника бити познато на пролеће.

Проширење појачало неслагања

Зашто су у Нацрт убачена алтернативна решења? Да би у Радној групи лакше дошло до усаглашавања пошто се од њеног проширења родила нова неслагања. Подсетимо, њу су у зачетку чинили председник КССЦГ Горан Кнежевић, председник КСС Блажо Стојановић, тројица чланова Стручног савета Драган Кићановић, Драгиша Вучинић и Душан Ивковић, главни оперативци КССЦГ и КСС Предраг Бојић и Зоран Гавриловић, представник КСС у САС-у Слободан Бабић и представници Статутарне комисије Дајовић и Ћетојевић. После СП у Јапану проширена је представницима "велике петорке" (Партизан, Ц. звезда, ФМП, Хемофарм и Војводина), представницима Прве Б мушке лиге (Миша Лакић) и Прве А женске лиге (Лазар Пантелић) и двојицом задужених за проблематику регионализације (Марјановић и Ђокић).

Пре непуних месец дана Горан Дајовић и Драган Гачић (председник Статутарне комисије КС Београда) добили су задатак да помире све интересе унутар Радне групе и да, ако је то уопште могуће, свим тим предлозима нађу какво такво место у Нацрту статута. Њихов "производ" је јуче послат на адресе свих чланова и коначан суд о томе требало би да се чује прекосутра.

По свему судећи, три кључне личности новог КСС биће председник, директор и почасни председник. Функција почасног председника, на којој је тренутно Борислав Станковић (све указује на то да ће бити и надаље), добиће на значају. Он ће убудуће бити члан Скупштине коју ће моћи да сазива и да јој у том случају председава по дневном реду који сам предложи. Имаће могућност и да сазове Управни одбор.

Против "тоталитарног режима"

Идеја је да кошаркашка Србија буде равномерно заступљена у Управном одбору, да он има 10 или 11 чланова и да се они бирају на основу квота по регионима: три из Београда, два из Војводине, по један из Чачка, Лесковца, Ниша и Крагујевца (укупно девет) плус председник. Једанаести члан би могао да буде председник Стручног савета, али о томе ће се расправљати. Скупштину ће чинити 45 чланова. Да би неко био кандидат за председника КСС мора да га предложи 10 чланова и да добије барем 23 гласа. Исто важи за директора КСС. Председник КСС ће имати највише два мандата по четири године.

За почасног председника се не гласа. Довољно је само да га предложи две трећине Скупштине.

Спор је и око тога колика би овлашћења требало да има нови председник. Неки су били за "тоталитарни режим" а неки за "демократски". Чини се да је већина ипак за то да председник не буде "бог и батина" већ да му се "ограничи власт". Као главни кандидати фигурирају доскорашњи председник КССЦГ Горан Кнежевић и председник КСС Блажо Стојановић. Од неколико добро обавештених људи из Куће кошарке у Сазоновој чули смо да је "Кнежевић прихватљиво решење за већину".