Bori Stankoviću veća prava

Otkako je 24. juna Skupština Košarkaškog saveza Srbije (KSS) osnovala Radnu grupu za izradu Nacrta Statuta, razvile su se mnoge polemike o tome kako bi KSS trebalo da izgleda posle razdruživanja sa Crnom Gorom. Posle svih korekcija juče se "rodio fleksibilni nacrt" (sadrži neke alternative) pa postoje veliki izgledi da će na sastanku Radne grupe, prekosutra u Kući košarke (16 č), biti donet Predlog Statuta KSS.

Da bi i Statut bio donet, Predlog mora da prođe i na Predsedništvu i na Skupštini. Imajući u vidu da dolaze novogodišnji praznici a zatim i parlametarni izbori (21. januara) realno je da tek krajem januara KSS izglasa svoj najvažniji dokument. Pošto Statut počinje da važi osam dana otkako je donet i da onda ne sme da protekne više od 45 dana do izborne skupštine, sve ukazuje na to da će ime novog predsednika biti poznato na proleće.

Proširenje pojačalo neslaganja

Zašto su u Nacrt ubačena alternativna rešenja? Da bi u Radnoj grupi lakše došlo do usaglašavanja pošto se od njenog proširenja rodila nova neslaganja. Podsetimo, nju su u začetku činili predsednik KSSCG Goran Knežević, predsednik KSS Blažo Stojanović, trojica članova Stručnog saveta Dragan Kićanović, Dragiša Vučinić i Dušan Ivković, glavni operativci KSSCG i KSS Predrag Bojić i Zoran Gavrilović, predstavnik KSS u SAS-u Slobodan Babić i predstavnici Statutarne komisije Dajović i Ćetojević. Posle SP u Japanu proširena je predstavnicima "velike petorke" (Partizan, C. zvezda, FMP, Hemofarm i Vojvodina), predstavnicima Prve B muške lige (Miša Lakić) i Prve A ženske lige (Lazar Pantelić) i dvojicom zaduženih za problematiku regionalizacije (Marjanović i Đokić).

Pre nepunih mesec dana Goran Dajović i Dragan Gačić (predsednik Statutarne komisije KS Beograda) dobili su zadatak da pomire sve interese unutar Radne grupe i da, ako je to uopšte moguće, svim tim predlozima nađu kakvo takvo mesto u Nacrtu statuta. Njihov "proizvod" je juče poslat na adrese svih članova i konačan sud o tome trebalo bi da se čuje prekosutra.

Po svemu sudeći, tri ključne ličnosti novog KSS biće predsednik, direktor i počasni predsednik. Funkcija počasnog predsednika, na kojoj je trenutno Borislav Stanković (sve ukazuje na to da će biti i nadalje), dobiće na značaju. On će ubuduće biti član Skupštine koju će moći da saziva i da joj u tom slučaju predsedava po dnevnom redu koji sam predloži. Imaće mogućnost i da sazove Upravni odbor.

Protiv "totalitarnog režima"

Ideja je da košarkaška Srbija bude ravnomerno zastupljena u Upravnom odboru, da on ima 10 ili 11 članova i da se oni biraju na osnovu kvota po regionima: tri iz Beograda, dva iz Vojvodine, po jedan iz Čačka, Leskovca, Niša i Kragujevca (ukupno devet) plus predsednik. Jedanaesti član bi mogao da bude predsednik Stručnog saveta, ali o tome će se raspravljati. Skupštinu će činiti 45 članova. Da bi neko bio kandidat za predsednika KSS mora da ga predloži 10 članova i da dobije barem 23 glasa. Isto važi za direktora KSS. Predsednik KSS će imati najviše dva mandata po četiri godine.

Za počasnog predsednika se ne glasa. Dovoljno je samo da ga predloži dve trećine Skupštine.

Spor je i oko toga kolika bi ovlašćenja trebalo da ima novi predsednik. Neki su bili za "totalitarni režim" a neki za "demokratski". Čini se da je većina ipak za to da predsednik ne bude "bog i batina" već da mu se "ograniči vlast". Kao glavni kandidati figuriraju doskorašnji predsednik KSSCG Goran Knežević i predsednik KSS Blažo Stojanović. Od nekoliko dobro obaveštenih ljudi iz Kuće košarke u Sazonovoj čuli smo da je "Knežević prihvatljivo rešenje za većinu".