Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гојазност, епидемија савременог доба

Гојазност, епидемија савременог доба

Пре само пола века таква статистика није ни постојала, а данас је проблем гојазности достигао размере глобалне епидемије. Некада везивана само за богати свет, гојазност је данас проблем и ниже или средње развијених земаља света.

Светска здравствена организација (СЗО) процењује да 1,6 милијарди људи има прекомерну тежину или је гојазно (разлика се мери посебним индексом телесне масе), и предвиђа да ће 2015. године 2,3 милијарде одраслих имати вишак килограма а да ће више од 700 милиона бити дебело.

СЗО саопштава да је због гојазности и болести које она изазива прошле године на свету умрло 2,6 милиона људи.

Од 1980. гојазност се шири алармантно. У развијеним земљама ОЕЦД једна од две одрасле особе има вишак килограма, једна од шест је гојазна. Највећи раст бележе САД и Мексико, најнижи Јапан и Јужна Кореја, али феномен се свуда увећава. Листи угрожених однедавно су се придружили Аустралија, Британија, Грчка, Нови Зеланд и Словачка.

Проблем се толико проширио да је једини регион света који га нема подсахарска Африка – тамо умиру од глади.

Гојазност није само проблем одраслих – њено ширење међу децом такође је алармантно. Најмање 20 милиона деце испод пет година старости има вишак килограма, процењује СЗО. Једно од троје деце у ОЕЦД има исти проблем, поново највише у САД.

Супротно раширеном мишљењу, проблем гојазности није превасходно амерички, он је глобални. Статистике то болно потврђују.

Прекомерно дебели људи умиру 8-10 година пре оних са нормалном тежином и много ће пре оболети од дијабетеса, кардиоваскуларних болести и рака. Гојазност озбиљно притиска национална здравства, јер су повећава трошкове барем за 25 процената.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.