Општине мере тржишну вредност плацева

Пореска управа више неће процењивати вредност земљишта за потребе конверзије права коришћења у својину коју плаћају власници приватизованих предузећа, као и одређен број инвеститора који одавно држе заробљене плацеве а не започиње изградњу. То ћеубудуће радити општине или судски проценитељи. Док оцена и контрола утврђене тржишне вредности није више у опису посла општинског и градског правобраниоца већ искључиво републичког.

Ово су новине треће по реду Уредбе о конверзији, коју је Влада Србије недавно усвојила, с намером да се процес стицања својине убрза на парцелама на којима власници, уместо фабричких хала намеравају да подигну стамбене и пословне зграде.

Локалним самоуправама је дата могућност да процењују вредност земљишта, узимајући у обзир планирану намену земљишта, коефицијент изграђености и комуналну опремљеност према урбанистичким зонама. Почетна вредност за утврђивање тржишне цене је износ накнаде за уређивање грађевинског земљишта помножен са одговарајућим коефицијентом.

Уколико локалне скупштине не изгласају овај предлог остављена је могућност да овлашћени судски проценитељи утврђују вредност земљишта и висну надокнаде за сваку појединачну парцелу. Пореска управа је искључена из овог процеса зато што је суд о тржишној вредности доносила на основу средње прометне вредности за читаву урбанистичку зону града. Пореска управа није разматрала планирану намену земљишта, коефицијент изграђености, па је по њеној процени сво земљиште у једној зони имало исту вредност.

Накнада ће се обрачунавати тако што ће се од тржишне вредности земљишта одузимати трошкови прибављања права коришћења. Ти трошкови обухватају ревалоризовану цену капитала или имовине у поступку приватизације и друге стварне трошкове за припремање грађевинског земљишта или отклањање индустријског загађења, као што је претходном уредбом предвиђено.

Захтеве за конверзију решаваће имовинско-правне службе локалних самоуправа, а једина странка у поступку уз подносиоца захтева је републички јавни правобранилац јер је земљиште које може да буде предмет конверзије у власништву Републике Србије.

Накнадаза конверзију може да се платиједнократно или на рате. У случају да се плаћа одмахостварује се попуст од 30 одсто, али само ако захтев за конверзију у складу са овом уредбом буде поднет до 31. децембра 2011. године. Ако се плаћа на рате, у року од 15 дана од потписивања уговара,будући власник парцеле мора да плати 10 одсто накнаде за конверзију, а остатак,у највише 240 једнаких месечних рата. Али, ако власник приватизованог предузећа планира да гради на тој парцели пре добијања грађевинске дозволе,мора да измири све преостале рате за конверзију.

Да би постали и власницина изграђеном и неизграђеном земљишту на којем имају право коришћења, конверзију морају да плате власници приватизованих или предузећа стечених у извршном или стечајном поступку. Такође, ову обавезуимају и носиоци права коришћења на неизграђеном земљишту које је дато на коришћење пре 13. маја 2003. године, али до сада није приведено намени.

Законом о враћању имовине и обештећењу, и једнима и другима је наметнут рок од две године да изврше конверзију. Уколико то не учине плац ће бити враћен бившем власнику, ако га потражује.

Према раније објављеним подацима Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, извршено је око 16.000 конверзија без накнаде и око 40 уз накнаду на подручју целе Србије.