Повеља, резолуција и преседани

Има ли места за једно дисидентско мишљење о томе да ли је предлог Мартија Ахтисарија у складу са Повељом Уједињених нација, са резолуцијом 1244, и да ли би одлука о независности Косова била преседан?
Предлог је у складу са Повељом зато што Уједињене нације не могу трајно да преузму било чије суверене одговорности. Штавише, Повеља налаже да се територије које су под међународном управом припреме за то да преузму обавезе суверених чланова међународне заједнице. Ахтисаријев предлог чини управо то. Могући су друкчији предлози и решења, али се не може рећи да овај није у складу са Повељом. Може, наравно, да се расправља како се дошло до тога да су Уједињене нације преузеле суверене одговорности на Косову, али то није расправа о Ахтисаријевом предлогу.

Он се, такође, заснива на резолуцији 1244 Савета безбедности. У тој се резолуцији налаже преношење унутрашње суверености на косовске привремене институције како би оне стекле суштинску аутономију. Не каже се да је та аутономија коначни облик суверености Косова, већ се одлука о томе преноси на будуће политичко решење. Ахтисаријев предлог полази од тога да одрживо решење мора да усклади унутрашњу и спољашњу сувереност. Будући да је питање унутрашње суверености решено резолуцијом 1244 у корист Косова, спољашња би сувереност, у целини или делимично, могла да буде пренета у надлежност Србије само ако би се са тим сложили грађани Косова. Те сагласности нема. Србија је могла пре 1999, после 1999, а може и сада, као што ће моћи и у будућности да, независно од тога до каквог се политичког решења дође, понуди Косову заједничку државу где би неки елементи спољашње суверености били у надлежности Србије. Ни то не би било у нескладу са Повељом и резолуцијом. Проблем је прибавити сагласност.

Коначно, је ли косовски случај преседан? Јесте, за све исте, не тек сличне, случајеве. Ако би се нашао исти такав случај као што је косовски, Савет безбедности би морао да одлучи исто као у случају Косова, ако би поштовао Повељу УН и хтео да буде доследан. У овом часу таквих случајева нема, а мала је вероватноћа да ће их бити у будућности. Преседан се не примењује на неки други случај тако што неко уочи сличност, већ када се утврди идентичност у ономе што је релевантно.

За ово последње, ево примера. Да ли је неко од ових који сада тврде да ће Косово бити преседан за готово сваки спор о суверености у свету, да ли је ико сматрао да је стварање Републике Српске, онако како је стварана и онда када је стварана, преседан за Косово? Или сада сматра да је преседан за, рецимо, југ Србије? Зашто би дакле, Косово било преседан за Републику Српску или за било који сличан случај? Тај је, дакле, аргумент о преседану неважан и превасходно реторички. Важни су они претходни о сагласности Ахтисаријевог предлога са Повељом Уједињених нација и резолуцијом 1244. А та је сагласност неспорна.

Сарадник Института за међународне економске студије у Бечу