Povelja, rezolucija i presedani

Ima li mesta za jedno disidentsko mišljenje o tome da li je predlog Martija Ahtisarija u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, sa rezolucijom 1244, i da li bi odluka o nezavisnosti Kosova bila presedan?
Predlog je u skladu sa Poveljom zato što Ujedinjene nacije ne mogu trajno da preuzmu bilo čije suverene odgovornosti. Štaviše, Povelja nalaže da se teritorije koje su pod međunarodnom upravom pripreme za to da preuzmu obaveze suverenih članova međunarodne zajednice. Ahtisarijev predlog čini upravo to. Mogući su drukčiji predlozi i rešenja, ali se ne može reći da ovaj nije u skladu sa Poveljom. Može, naravno, da se raspravlja kako se došlo do toga da su Ujedinjene nacije preuzele suverene odgovornosti na Kosovu, ali to nije rasprava o Ahtisarijevom predlogu.

On se, takođe, zasniva na rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti. U toj se rezoluciji nalaže prenošenje unutrašnje suverenosti na kosovske privremene institucije kako bi one stekle suštinsku autonomiju. Ne kaže se da je ta autonomija konačni oblik suverenosti Kosova, već se odluka o tome prenosi na buduće političko rešenje. Ahtisarijev predlog polazi od toga da održivo rešenje mora da uskladi unutrašnju i spoljašnju suverenost. Budući da je pitanje unutrašnje suverenosti rešeno rezolucijom 1244 u korist Kosova, spoljašnja bi suverenost, u celini ili delimično, mogla da bude preneta u nadležnost Srbije samo ako bi se sa tim složili građani Kosova. Te saglasnosti nema. Srbija je mogla pre 1999, posle 1999, a može i sada, kao što će moći i u budućnosti da, nezavisno od toga do kakvog se političkog rešenja dođe, ponudi Kosovu zajedničku državu gde bi neki elementi spoljašnje suverenosti bili u nadležnosti Srbije. Ni to ne bi bilo u neskladu sa Poveljom i rezolucijom. Problem je pribaviti saglasnost.

Konačno, je li kosovski slučaj presedan? Jeste, za sve iste, ne tek slične, slučajeve. Ako bi se našao isti takav slučaj kao što je kosovski, Savet bezbednosti bi morao da odluči isto kao u slučaju Kosova, ako bi poštovao Povelju UN i hteo da bude dosledan. U ovom času takvih slučajeva nema, a mala je verovatnoća da će ih biti u budućnosti. Presedan se ne primenjuje na neki drugi slučaj tako što neko uoči sličnost, već kada se utvrdi identičnost u onome što je relevantno.

Za ovo poslednje, evo primera. Da li je neko od ovih koji sada tvrde da će Kosovo biti presedan za gotovo svaki spor o suverenosti u svetu, da li je iko smatrao da je stvaranje Republike Srpske, onako kako je stvarana i onda kada je stvarana, presedan za Kosovo? Ili sada smatra da je presedan za, recimo, jug Srbije? Zašto bi dakle, Kosovo bilo presedan za Republiku Srpsku ili za bilo koji sličan slučaj? Taj je, dakle, argument o presedanu nevažan i prevashodno retorički. Važni su oni prethodni o saglasnosti Ahtisarijevog predloga sa Poveljom Ujedinjenih nacija i rezolucijom 1244. A ta je saglasnost nesporna.

Saradnik Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču