Искуство из Сејнија

НОВИ САД – У пољском граду Сејнију, месту где је живео и умро славни писац Чеслав Милош, прошле недеље основана је нова мрежа резиденцијалних центара за писце и преводиоце у земљама Источне Европе и Немачке, под називом "Халма". Домаћин тродневног скупа у оквиру којег је одржана и Оснивачка скупштина "Халме", за 16 постојећих резиденцијалних центара из укупно једанаест земаља, била је Погранична фондација за мултикултурну сарадњу са седиштем у Сејнију, градићу на тромеђи Литваније, Белорусије и Пољске. Иницијатор оснивања "Халме", умрежавања и сарадње резиденцијалних центара за писце и преводиоце био је Кшиштоф Кшижевски, иначе директор Пограничне фондације у Сејнију, човек који је, уз подршку државе, у овом градићу чију је славу по свету пронео Чеслав Милош, направио чудо.

Утиске о боравку у Сејнију и новооснованој културној мрежи "Халма", као и о томе шта се све у култури може остварити када иза једног озбиљног пројекта залегне држава својим ауторитетом и финансијама, преноси нам Сретен Стојановић, секретар Међународног центра за књижевне преводиоце из Сремских Карловаца и уредник у Издавачкој књижарници Зорана Стојановића.

– У месту са само десетак хиљада становника Кшиштоф Кшижевски је направио дословце чудесну институцију. Пограничну фондацију је основао још 1990. године, наравно уз подршку и помоћ локалне средине, потом и државе, а онда су на то реаговали и страни спонзори и донатори. Чеслав Милош је Сејнију на коришћење оставио своју кућу и имање од око 16 хектара земље, огроман простор на којем ће се градити и универзитет, као и велики центар за писце, преводиоце и универзитетске професоре. Већ сада у оквиру Пограничне фондације ради двадесетак запослених, они управљају и многим зградама које су добили од државе, међу којима је и здање једне старе поште, затим синагога и многи други простори у којима се стално одржавају неки садржаји, перформанси. Имају и богату библиотеку са око 20.000 наслова – прича Сретен Стојановић.

Сам назив нове мреже резиденцијалних центара писаца и преводилаца, "Халма", објашњава Стојановић, заправо потиче од старогрчке речи која значи скок, а према њој је названа и друштвена игра чија је једна од основних карактеристика велика покретљивост фигура и могућност брзих обрта.

– Наша мрежа "Халма" ће омогућити писцима и преводиоцима да, променом локација унутар мреже и покретљивошћу, заправо добију шансу да озбиљно раде на својим истраживањима, превођењу или писању – истиче Стојановић.

У следећих неколико месеци "Халму" очекују два озбиљна скупа: први је заказан за 12. април у румунском граду Четате на Дунаву, где је рођен један од највећих живих песника Румуније Мирча Динеску, и где је он организовао и велики резиденцијални центар, а други догађај је месец дана касније, 11. маја, у Берлину. Тамо ће, под покровитељством Министарства спољних послова Немачке и уз учешће немачког министра Франка Валтера Штајнмајера, као и амбасадора свих земаља-чланица, бити представљен каталог мреже "Халма". Довољан разлог да се и код нас питање резиденцијалних центара за писце и преводиоце коначно покрене са мртве тачке. Али, и поред учешћа у оснивању "Халме" и великог међународног уважавања Међународног резиденцијалног центра у Сремским Карловцима, Сретен Стојановић је скептичан:

– Не знам како ће наш амбасадор поднети неприлику у којој се може наћи пред својим колегама и немачким министром спољних послова, јер заправо једино наша држава не хаје за свој центар. На жалост, у Сејнију једино ја нисам био у ситуацији да на оснивачкој скупштини "Халме" изнесем било коју чињеницу у прилог томе да нас држава на било који начин подржава. Иако је реч о једином резиденцијалном центру за преводиоце код нас, то као да овде никога не занима. Ово је и својеврсни наш апел за покретање нашег рада и жеља да заинтересујемо државу и Министарство културе за пројекат који је вишеструко занимљив, користан и на најбољи начин доприноси афирмацији мултикултуралности средине, по којој је Војводина позната, као и промоцији наше земље у иностранству. Пошто је у Сејнију донета и одлука о оснивању Халма стипендије, ми намеравамо да оснујемо и нашу стипендију, којој бисмо дали име Данила Киша. Али, осим добре воље и идеја, немамо никакве финансијске услове, за сада, ни за рад нашег Међународног центра, ни за доделу будуће стипендије "Данило Киш". На потезу су сада локалне, покрајинске и, наравно, републичке власти и Министарство културе – каже у разговора за "Политику" Сретен Стојановић, секретар Међународног центра за књижевне преводиоце из Сремских Карловаца.

-----------------------------------------------------------

Обезбеђене стипендије

На оснивачкој скупштини мреже резиденцијалних центара "Халма" усвојена је и одлука о установљењу стипендија које појединачно достижу износ од 5.500 евра. За сада је три стипендије обезбедила Фондација "Про Хелвеција", а средства су намењена да се надокнаде путни трошкови писцу до одређене локације, да му се обезбеди месечни џепарац у износу од 1.000 евра месечно, да се резиденцијалном центру надокнаде трошкови смештаја и исхране писца од око 650 евра, а 250 евра намењено је трошковима промоције писца и његовог дела. Стипендирани писац би проводио месец дана у једном, и још месец дана у другом центру. За сада постоји 16 резиденцијалних центара у 11 земаља бивше Источне Европе са Немачком – у Пољској, Бугарској, Естонији, Мађарској, Лeтонији, Литванији, Румунији, Србији, Словенији, Чешкој и у Немачкој.

Суорганизатори Оснивачке скупштине "Халме" у Сејнију били су, уз Пограничну фондацију Кшиштофа Кшижевског и Литерарни колоквијум из Берлина као и Фондација Роберт Бош.