Iskustvo iz Sejnija

NOVI SAD – U poljskom gradu Sejniju, mestu gde je živeo i umro slavni pisac Česlav Miloš, prošle nedelje osnovana je nova mreža rezidencijalnih centara za pisce i prevodioce u zemljama Istočne Evrope i Nemačke, pod nazivom "Halma". Domaćin trodnevnog skupa u okviru kojeg je održana i Osnivačka skupština "Halme", za 16 postojećih rezidencijalnih centara iz ukupno jedanaest zemalja, bila je Pogranična fondacija za multikulturnu saradnju sa sedištem u Sejniju, gradiću na tromeđi Litvanije, Belorusije i Poljske. Inicijator osnivanja "Halme", umrežavanja i saradnje rezidencijalnih centara za pisce i prevodioce bio je Kšištof Kšiževski, inače direktor Pogranične fondacije u Sejniju, čovek koji je, uz podršku države, u ovom gradiću čiju je slavu po svetu proneo Česlav Miloš, napravio čudo.

Utiske o boravku u Sejniju i novoosnovanoj kulturnoj mreži "Halma", kao i o tome šta se sve u kulturi može ostvariti kada iza jednog ozbiljnog projekta zalegne država svojim autoritetom i finansijama, prenosi nam Sreten Stojanović, sekretar Međunarodnog centra za književne prevodioce iz Sremskih Karlovaca i urednik u Izdavačkoj knjižarnici Zorana Stojanovića.

– U mestu sa samo desetak hiljada stanovnika Kšištof Kšiževski je napravio doslovce čudesnu instituciju. Pograničnu fondaciju je osnovao još 1990. godine, naravno uz podršku i pomoć lokalne sredine, potom i države, a onda su na to reagovali i strani sponzori i donatori. Česlav Miloš je Sejniju na korišćenje ostavio svoju kuću i imanje od oko 16 hektara zemlje, ogroman prostor na kojem će se graditi i univerzitet, kao i veliki centar za pisce, prevodioce i univerzitetske profesore. Već sada u okviru Pogranične fondacije radi dvadesetak zaposlenih, oni upravljaju i mnogim zgradama koje su dobili od države, među kojima je i zdanje jedne stare pošte, zatim sinagoga i mnogi drugi prostori u kojima se stalno održavaju neki sadržaji, performansi. Imaju i bogatu biblioteku sa oko 20.000 naslova – priča Sreten Stojanović.

Sam naziv nove mreže rezidencijalnih centara pisaca i prevodilaca, "Halma", objašnjava Stojanović, zapravo potiče od starogrčke reči koja znači skok, a prema njoj je nazvana i društvena igra čija je jedna od osnovnih karakteristika velika pokretljivost figura i mogućnost brzih obrta.

– Naša mreža "Halma" će omogućiti piscima i prevodiocima da, promenom lokacija unutar mreže i pokretljivošću, zapravo dobiju šansu da ozbiljno rade na svojim istraživanjima, prevođenju ili pisanju – ističe Stojanović.

U sledećih nekoliko meseci "Halmu" očekuju dva ozbiljna skupa: prvi je zakazan za 12. april u rumunskom gradu Četate na Dunavu, gde je rođen jedan od najvećih živih pesnika Rumunije Mirča Dinesku, i gde je on organizovao i veliki rezidencijalni centar, a drugi događaj je mesec dana kasnije, 11. maja, u Berlinu. Tamo će, pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Nemačke i uz učešće nemačkog ministra Franka Valtera Štajnmajera, kao i ambasadora svih zemalja-članica, biti predstavljen katalog mreže "Halma". Dovoljan razlog da se i kod nas pitanje rezidencijalnih centara za pisce i prevodioce konačno pokrene sa mrtve tačke. Ali, i pored učešća u osnivanju "Halme" i velikog međunarodnog uvažavanja Međunarodnog rezidencijalnog centra u Sremskim Karlovcima, Sreten Stojanović je skeptičan:

– Ne znam kako će naš ambasador podneti nepriliku u kojoj se može naći pred svojim kolegama i nemačkim ministrom spoljnih poslova, jer zapravo jedino naša država ne haje za svoj centar. Na žalost, u Sejniju jedino ja nisam bio u situaciji da na osnivačkoj skupštini "Halme" iznesem bilo koju činjenicu u prilog tome da nas država na bilo koji način podržava. Iako je reč o jedinom rezidencijalnom centru za prevodioce kod nas, to kao da ovde nikoga ne zanima. Ovo je i svojevrsni naš apel za pokretanje našeg rada i želja da zainteresujemo državu i Ministarstvo kulture za projekat koji je višestruko zanimljiv, koristan i na najbolji način doprinosi afirmaciji multikulturalnosti sredine, po kojoj je Vojvodina poznata, kao i promociji naše zemlje u inostranstvu. Pošto je u Sejniju doneta i odluka o osnivanju Halma stipendije, mi nameravamo da osnujemo i našu stipendiju, kojoj bismo dali ime Danila Kiša. Ali, osim dobre volje i ideja, nemamo nikakve finansijske uslove, za sada, ni za rad našeg Međunarodnog centra, ni za dodelu buduće stipendije "Danilo Kiš". Na potezu su sada lokalne, pokrajinske i, naravno, republičke vlasti i Ministarstvo kulture – kaže u razgovora za "Politiku" Sreten Stojanović, sekretar Međunarodnog centra za književne prevodioce iz Sremskih Karlovaca.

-----------------------------------------------------------

Obezbeđene stipendije

Na osnivačkoj skupštini mreže rezidencijalnih centara "Halma" usvojena je i odluka o ustanovljenju stipendija koje pojedinačno dostižu iznos od 5.500 evra. Za sada je tri stipendije obezbedila Fondacija "Pro Helvecija", a sredstva su namenjena da se nadoknade putni troškovi piscu do određene lokacije, da mu se obezbedi mesečni džeparac u iznosu od 1.000 evra mesečno, da se rezidencijalnom centru nadoknade troškovi smeštaja i ishrane pisca od oko 650 evra, a 250 evra namenjeno je troškovima promocije pisca i njegovog dela. Stipendirani pisac bi provodio mesec dana u jednom, i još mesec dana u drugom centru. Za sada postoji 16 rezidencijalnih centara u 11 zemalja bivše Istočne Evrope sa Nemačkom – u Poljskoj, Bugarskoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Rumuniji, Srbiji, Sloveniji, Češkoj i u Nemačkoj.

Suorganizatori Osnivačke skupštine "Halme" u Sejniju bili su, uz Pograničnu fondaciju Kšištofa Kšiževskog i Literarni kolokvijum iz Berlina kao i Fondacija Robert Boš.