Евро неће пропасти

Роберт Мандел, творац евра и добитник Нобелове награде за достигнућа у економији, убеђен је да ће његово монетарно чедо преживети други талас кризе. У разговору са новинарима београдских редакција, а као гост пословне конференције „Интеза академије”, овај економски стручњак је истакао како је јединствена монетарна валута најбоља ствар која се догодила Европи.

– Није проблем у евру, већ у прекомерној потрошњи појединих земаља еврозоне и чињеници да њихови приходи више нису могли да финансирају све веће расходе. Оно за шта кривим јединствену монетарну европску валуту јесте – поткопавање финансијске дисциплине. Јер, да је Грчка, на пример, могла да се задужује само у својој националној валути, односно драхми, сада не би запала у овакве проблеме него би имала само валутну кризу. Овако, Грчка се задуживала емитовањем еврообвезница и тако је практично дошло до оваквог загађења – каже Мандел.

Иако врло угледни светски економисти сматрају да Грчка због актуелних проблема треба да изађе из еврозоне и евро замени драхмом, наш саговорник се жестоко противи томе.

– Кад се све сабере и одузме – то би било најгоре. Проблеми би били још већи ако би Грчка изашла из еврозоне. Јер је тамошња привреда имала огромне користи од увођења евра. Сетите се да је економски раст грчке привреде пре кризе био око четири одсто. Да није било глобалне рецесије Грчка би успела да се извуче – каже Мандал.

Баш због тога што се догодило Грчкој, творац јединственог европског монетарног система не мисли да је добро то што Влада Републике Србије намерава да се задужи емитовањем еврообвезница у износу од милијарду евра, како би закрпила минус у државној каси.

– Не мислим да је добра идеја задуживати се у страној валути. Али ако су овдашње власти већ намериле да емитују такве хартије од вредности, онда је најбоље да тржишту прво као тест понуде малу емисију и тако направе експеримент. Да једноставно виде какво је интересовање инвеститора. Другачије су позиције оних земаља које имају добар кредитни рејтинг годинама. Сматрам да ћете, уколико међународном тржишту понудите еврообвезнице, то морати да учините по нижој камати, а колико ће се све то заиста исплатити на крају, зависиће од курса динара – проценио је овај угледни економиста.

Без обзира на све проблеме са којима се Европа сада суочава, каже, да је сада у прилици да бира, поново би предложио увођење јединственог монетарног система.

– Да ме сада питате да ли стојим при тој одлуци, иако знам да могу да настану неки проблеми када је реч о финансирању дугова, мој одговор би био позитиван. Почетком деведесетих, као и почетком 2000. године исто сам мислио. Разлог за увођење евра тада можда није био толико економске, колико је био политичке природе. Једноставно, то је била јединствена прилика за увођење евра, јер је Хелмут Кол ујединио Немачку, па је идеја о јединственој валути оживела. Убеђен сам да би Европа данас потпуно другачије изгледала да таквог потеза није било – каже наш саговорник.

Он додаје да су проблеми настали због раста спољног дуга. Кад је спољни дуг Немачке достигао 80 одсто бруто домаћег производа та земља више није имала морално право да тражи од осталих чланица да се не задужују преко мере.

– Предложио сам да се оне земље које прекораче ниво задужености у БДП-у новчано казне, али таква идеја, нажалост, није прихваћена – констатовао је Мандел.

Зато не мисли да је добро да се нека земља задужи до врха дозвољене границе. Иначе, Законом о буџетском систему предвиђено је да јавни дуг Србије не може да пређе 45 одсто БДП-а, а ми смо безмало достигли 44 процента задужености.

– Искрено, дивим се земљи која је успела да постави тако низак ниво државног дуга. Јавни дуг Грчке, на пример, износи око 200 одсто БДП-а. Зато свака држава мора да остави резерву од неких пет процентних поена и зато сматрам да је горња граница за Србију око 40 процената БДП-а. Та резерва треба да се остави ако земља уђе у неке непредвиђене ситуације као што су нове рецесије или природне катастрофе као што је земљотрес, због којих би морала више да се задужи – саветује Мандел.

Иако се крајем 2008. године, када је рецесија запљуснула свет, дигла велика повика на либерале, па је оживела теорија државног интервенционизма, наш саговорник не мисли да нови пожари, односно евентуални други талас кризе може да се гаси старим методама.

–  Због великих привилегија које су власти у прошлости давале својим грађанима, повећани су минуси у буџетима многих европских земаља. Сада је тешко стечена права укинути. Разумљиво је што сада, у покушају да се дефицити смање, они који одузимају у прошлости стечена права нису баш омиљени. Али, погледајте шта се, на пример, догодило у Грчкој. Тамошњи премијер Јоргос Папандреу, због штедње, сада мора грађанима да укине привилегије које им је својевремено дао његов отац. Сами пресудите ко је сад ту крив – закључује Мандел.

Аница Телесковић