Мала конкуренција, велике цене

Основне животне намирнице, како смо већ писали, за 50 одсто су скупље у Београду него у Прагу. Сви се ипак питају како је могуће да се у Чешкој и са 400 динара у радњи корпа напуни и млеком, и уљем, и шећером, и слаткишима, и месом, и соковима, а да је у Србији за тако нешто  потребно – најмање 600 динара.

Сви стручњаци којима смо јуче поставили ово питање одговарали су једном те истом речју – конкуренција.

Немилосрдна борба на чешком тржишту наметнула је жестоку ценовну утакмицу, а они трговци који због тога трпе губитке увелико расклапају своје рафове и одлазе из Прага. Белгијски "Делез", аустријски "Јулиус Меинл", француски "Карфур" већ су спаковали кофере и то тржиште оставили јачима. А о томе колико се ниске цене у Србији жељно ишчекују најбоље су пре недељу дана посведочиле Нишлије. Налакћени једни на друге, читаве ноћи су чекали у реду да се рампа испред "Темпа" отвори како би и они са корпама у руци кренули у куповину основних животних намирница – по повољнијим условима. То је, према речима Божидара Ђелића, некадашњег српског министра финансија, доказ да потрошачи, у тржишном смислу,  добро реагују на појефтињења. Питање је само када ће се бар део чешког сценарија одиграти и код нас.

– Не само да овде нема конкуренције међу трговцима, него је нема ни међу произвођачима – каже Ђелић који сматра да је покушај економског дела власти да прецењивањем динара и падом евра утиче на ценовнике у малопродаји није уродио плодом. Од тога су, додаје он, штете имали само извозници, а потрошачи нису осетили никаква појевтињења цена.

И Срђан Срећковић, помоћник министра трговине, туризма и услуга слаже се да се у српским продавницама основне животне намирнице продају по високим ценама.

– То је неоправдано и нелогично само по себи, јер смо ми пољопривредна земља. Део објашњења лежи и у томе да, иако овде има конкуренције, она није развијена у довољној мери. А само велики број трговаца и већа понуда могу да потрошачима обезбеде ниже цене. Постоје, међутим, озбиљне најаве светских трговинских ланаца да се спремају да узму учешће на овом тржишту – каже Срећковић. Он додаје да ће од 1. јануара и странци моћи да постану власници земљишта па ће и то олакшати изградњу хипермаркета. Улазак у Партнерство за мир ће такође смањити економски и политички ризик за стране улагаче – тврди Срећковић.

И аутори билтена "Месечне анализе и трендови" Економског института истичу да постоји само једно објашњење за то што су цене у Прагу приступачније. Убитачне конкуренције овде једноставно нема, док она тамо иде наруку купцима и омогућава куповину по осетно повољнијим условима. Висока концентрација код нас постоји и код произвођача и код трговаца, па је сигурно да то мора да се одрази и на ценовнике.

При свему томе, неки од стручњака са којима смо јуче разговарали истицали су да би се, због чињенице да се Чешка налази у Европској унији, тамо пре могле очекивати више цене. Искуства појединих земаља говоре да су после пријема у ЕУ морали да коригују своје ценовнике "нагоре" и да то није погодовало становништву.

--------------------------------------------------------------------------

Произвођачи диктирају скупоћу

Дејан Радуловић, маркетинг менаџер "Интерекса", објашњава да у пракси снижавање цена често ометају и добављачи.

– Понекад поставе и јасан услов. Производ се неће наћи у радњи уколико цена буде испод оне коју диктирају!

Иначе, "Инетрекс", део великог француског ланца "Интермарше", у нашој земљи има своје објекте у Нишу, Чачку, Зајечару и Шапцу.

-------------------------------------------------------------------------

У Чешкој дупло веће плате

У трећем тромесечју ове године просечна плата у Чешкој, према истраживањима агенције ЧТК, износила је 713 евра. То је уједно, према наводима исте агенције, била највећа зарада у централној Европи. Мађари у просеку зарађују 644 евра, Пољаци 639, а Словаци 515 евра. У Србији је у октобру просечна нето зарада износила 22.340 динара, што је мање од 300 евра.