Mala konkurencija, velike cene

Osnovne životne namirnice, kako smo već pisali, za 50 odsto su skuplje u Beogradu nego u Pragu. Svi se ipak pitaju kako je moguće da se u Češkoj i sa 400 dinara u radnji korpa napuni i mlekom, i uljem, i šećerom, i slatkišima, i mesom, i sokovima, a da je u Srbiji za tako nešto  potrebno – najmanje 600 dinara.

Svi stručnjaci kojima smo juče postavili ovo pitanje odgovarali su jednom te istom rečju – konkurencija.

Nemilosrdna borba na češkom tržištu nametnula je žestoku cenovnu utakmicu, a oni trgovci koji zbog toga trpe gubitke uveliko rasklapaju svoje rafove i odlaze iz Praga. Belgijski "Delez", austrijski "Julius Meinl", francuski "Karfur" već su spakovali kofere i to tržište ostavili jačima. A o tome koliko se niske cene u Srbiji željno iščekuju najbolje su pre nedelju dana posvedočile Nišlije. Nalakćeni jedni na druge, čitave noći su čekali u redu da se rampa ispred "Tempa" otvori kako bi i oni sa korpama u ruci krenuli u kupovinu osnovnih životnih namirnica – po povoljnijim uslovima. To je, prema rečima Božidara Đelića, nekadašnjeg srpskog ministra finansija, dokaz da potrošači, u tržišnom smislu,  dobro reaguju na pojeftinjenja. Pitanje je samo kada će se bar deo češkog scenarija odigrati i kod nas.

– Ne samo da ovde nema konkurencije među trgovcima, nego je nema ni među proizvođačima – kaže Đelić koji smatra da je pokušaj ekonomskog dela vlasti da precenjivanjem dinara i padom evra utiče na cenovnike u maloprodaji nije urodio plodom. Od toga su, dodaje on, štete imali samo izvoznici, a potrošači nisu osetili nikakva pojevtinjenja cena.

I Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine, turizma i usluga slaže se da se u srpskim prodavnicama osnovne životne namirnice prodaju po visokim cenama.

– To je neopravdano i nelogično samo po sebi, jer smo mi poljoprivredna zemlja. Deo objašnjenja leži i u tome da, iako ovde ima konkurencije, ona nije razvijena u dovoljnoj meri. A samo veliki broj trgovaca i veća ponuda mogu da potrošačima obezbede niže cene. Postoje, međutim, ozbiljne najave svetskih trgovinskih lanaca da se spremaju da uzmu učešće na ovom tržištu – kaže Srećković. On dodaje da će od 1. januara i stranci moći da postanu vlasnici zemljišta pa će i to olakšati izgradnju hipermarketa. Ulazak u Partnerstvo za mir će takođe smanjiti ekonomski i politički rizik za strane ulagače – tvrdi Srećković.

I autori biltena "Mesečne analize i trendovi" Ekonomskog instituta ističu da postoji samo jedno objašnjenje za to što su cene u Pragu pristupačnije. Ubitačne konkurencije ovde jednostavno nema, dok ona tamo ide naruku kupcima i omogućava kupovinu po osetno povoljnijim uslovima. Visoka koncentracija kod nas postoji i kod proizvođača i kod trgovaca, pa je sigurno da to mora da se odrazi i na cenovnike.

Pri svemu tome, neki od stručnjaka sa kojima smo juče razgovarali isticali su da bi se, zbog činjenice da se Češka nalazi u Evropskoj uniji, tamo pre mogle očekivati više cene. Iskustva pojedinih zemalja govore da su posle prijema u EU morali da koriguju svoje cenovnike "nagore" i da to nije pogodovalo stanovništvu.

--------------------------------------------------------------------------

Proizvođači diktiraju skupoću

Dejan Radulović, marketing menadžer "Intereksa", objašnjava da u praksi snižavanje cena često ometaju i dobavljači.

– Ponekad postave i jasan uslov. Proizvod se neće naći u radnji ukoliko cena bude ispod one koju diktiraju!

Inače, "Inetreks", deo velikog francuskog lanca "Intermarše", u našoj zemlji ima svoje objekte u Nišu, Čačku, Zaječaru i Šapcu.

-------------------------------------------------------------------------

U Češkoj duplo veće plate

U trećem tromesečju ove godine prosečna plata u Češkoj, prema istraživanjima agencije ČTK, iznosila je 713 evra. To je ujedno, prema navodima iste agencije, bila najveća zarada u centralnoj Evropi. Mađari u proseku zarađuju 644 evra, Poljaci 639, a Slovaci 515 evra. U Srbiji je u oktobru prosečna neto zarada iznosila 22.340 dinara, što je manje od 300 evra.