Трипут мери једном сеци

Почетком овог септембра колективно је обрезано 120 муслиманских дечака из Новог Пазара и околине, одржана је велика градска свечаност, а потом је у башти тамошњег Културног центра сваком дечаку поклоњен бицикл. Ова манифестација са необичним и симпатичним завршетком добила је значајно место у штампи, такође, на симпатичан начин. Није на одмет рећи да је обрезивање један од ретких религиозних ритуала које има рационалну основу и велику корист по народно здравље.

Гледано глобално, отприлике 30 одсто популације на Земљи је већ обрезано, а две трећине њих су муслимани, што значи да је обрезивање, или стручним језиком речено циркумцизија, најчешћи хируршки поступак. Обрезивањем се пре свега спречавана фимоза, тј. сужење препуцијума, кожице преко главичастог дела пениса, која је често непремостива препрека, не само мокрењу и хигијени, већ и ерекцији у адолесценцији и касније.

Да обрезивање није нека религиозна измишљотина са само ритуалним смислом, говоре цртежи на зидовима пећина – првобитних пребивалишта људи, и на египатским глиненим таблицама.

Ако бисмо погледали Свето писмо и 17. главу постања видели бисмо да је свевишњи наредио деведесетдеветогодишњем годишњем Авраму да прво сам себе обреже, а потом свог тринаестогодишњег сина Исмаила, као и остале мушке чланове породице. Била су то прва и по свој прилици, компликована обрезивања, али је зато склопљен савез с Богом.

Што се тиче хришћана, њих је свети Павле ослободио те јудејске обавезе.

Кад се погледају публиковани разлози заговорника обрезивања мушких беба, онда се види да је одсецање препуцијума, ефикасна медицинска мера и да је њена рутинска примена потребна и препоручљива, попут вакцинација.

Обрезивачки лоби тврди да је учесталост инфекције вирусом који изазива сиду најбољи показатељ значаја циркумцизије. Још 1980, кад је епидемија сиде већ била у јеку, амерички уролог Арон Ј. Финк запазио је да велики број оболелих од сиде у Африци није био обрезан. Током више година, постало је јасно да су обрезани мушкарци ређе позитивни на тесту за откривање ХИВ-а. О томе има много више у ,,The New England Journal of Medicine”, свеска 315, стр 1167.

Како обрезивање штити од ХИВ-а? Унутрашња површина, тј. слузница покретљиве кожице преко главића пениса, сматра се слабом тачком преко које вирус лако продире у тело, јер на површини слузнице нема кератина, тешко пропустљивог, саставног дела коже. На несрећу, ту је нагомилан велики број Лангерхансових ћелија, које вирус користи као улазна врата.

Осим од сиде, необрезани мушкарци 20 пута чешће оболевају од карцинома пениса од обрезаних, мада, теку касним годинама, кад је орган неоправдано лишен поштовања. Наравно, обрезивање никога не чини имуним на сиду и друге полне болести, али Американац Џефри Клоснер, управитељ програма за превенцију сексуално преносивих болести у Сан Франциску, кад год му се укаже прилика каже да је за њега рутинско обрезивање највећи медицински допринос јавном здрављу у последњих 20 година.

Сваке јесени, међу одговорним докторима у Светској здравственој организацији разматрају се разлози за и против промоције рутинског обрезивања мушких беба и дечака, јер има много доказа да обрезивање делује превентивно на уринарне инфекције, на болести бубрега и рак пениса. Ипак, инциденција ових проблема сувише је мала те се још не препоручујехируршка интервенција.

Опоненти обрезивања инсистирају на одсуству медицинске предности обрезивања и на последицама које се могу појавити накнадно, при чему се мисли на угрожавање каснијег сексуалног живота. Томе не треба веровати. Уосталом, о томе бисмо се могли распитати код муслимана и Јевреја. Они се, колико је познато, не жале на сметње такве врсте. А, Американци? Тамо се одмах по рођењу обрезује 57 одсто беба свих конфесија – и ником ништа.

Што се тиче сензитивности органа и његове спремности за акцију (кад затреба) класици сексологије Виљем Мастерс и Вирџинија Е. Џонсон утврдили су још 1966. да ефикасност проминентног и мало задебљаног врха усправљеног пениса није мања нити већа код обрезаних него код необрезаних.

Компликације обрезивања су испод 0,1 одсто, где спадају и она дечица која су због необучених „хирурга” остала без главића.

*Професор универзитета