Од биндали хаљине до принцес кроја

Љубичаста хаљина, па једна црвена, са златним орнаментима, затим она од крем свиле и чипке, и на крају богата, бела, са турниром. Има их мало, чувају се у специјалним условима Одсека за текстил и костим Музеја примењене уметности (МПУ) у Београду, идрагоцени су сведоци свадби и веридби у српском грађанском друштву у другој половини19. и почетком20.века, а од вечерас се могу видети на изложби у галерији „Инкиостри”,на првом спрату МПУ.

Колекција, с разлогом смештена у јединствено и раскошно окружење сталне музејске поставке стилског намештаја „Траг у дрвету”,није намењена само лепшем полу, како би то назив могао да сугерише. Нити је реч само о обредној и репрезентативној функцији венчане хаљине, нити само о култури одевања. Ови крхки одевни предмети, који датирају из периодаод 1878. до 1914. и које су носиле наше суграђанке на прелазу векова, посредно су сведоци целокупне историје грађанског друштва у Србији тога доба.

Веридбена хаљина, модна кућа „Редферн”, 1909.

А српско друштво тада било је врло блиско токовима који су долазили са богатијег и просвећенијег Запада.

– Одевање српске грађанске класе пролази током 19.века кроз процес трансформације од оријенталне ношње ка европском модном костиму. Осим хаљина допреманих из страних салона, припадницелепшег пола користиле су и услуге домаћих кројачких салона, чији су власници и мајстори редовно одлазили у свет по материјале и кројеве. Било им је важно да начином одевања не заостану у праћењу трендова –каже Драгиња Маскарели, ауторка изложбеи кустос Одсека за текстил и костим МПУ, и истиче салон Берте Алкалај као један од најугледнијих који су у то време радили у Београду.

– Уовом салону сашивена је 1911. елегантна венчана беж хаљина од свиле и чипке коју је носила Даница Палигорић на венчању са пешадијским мајором Николом Јорговановићем, а која је део наше колекције.

Венчана хаљина, кројачки салон Берте Алкалај, 1911.

Занимљиво је то што бела боја није била императив, аначин путем којегје музеј долазио до хаљина углавном је сетно-романтичан.

– Међу експонатима се налазибиндали хаљина,карактеристичназа османски костим, хаљинесашивенеу Србији по узору на европску моду, као и хаљинесашивене у Европи (Венеција, Беч, Париз). Најстарија сачувана одежда у колекцији потиче из 1878. и реч је о одевном предметукојије носила учитељица Драга Кандић на венчању са историчарем и политичарем Љубомиром Ковачевићем. Хаљина је „принцес” кроја, није сечена у струку и силуета је формирана вертикалним шавовима, а у колекцију је доспела посредством њихове ћерке Милице Ракић, супруге песника и дипломате Милана Ракића – открива Драгиња Маскарели и додаје да су неке хаљине откупљене, али је већина поклоњена, пошто је реч о одевним предметима који су брижљиво чувани у породицама наследника првобитних власница.

-------------------------------------------------------------------

Висока европска мода с почетка 20. века

Најмлађа хаљина је из 1914, ношена је на венчању у Јагодини и реч је о хаљини од белог маркизета, украшеној белим везом, која је типична свечана хаљина за баштенске забаве, а те хаљине су тада биле популарне и као венчанице. Веридбена хаљина Елене Ристић, сашивена 1909. у париском огранку чувене британске модне куће „Редферн”, први је предмет европске високе моде који је нашао пут до колекција музеја. Међу муштеријама те куће налазиле су се бројне чланице краљевских породица, али и глумице и друге припаднице монденског света.