Od bindali haljine do princes kroja

Ljubičasta haljina, pa jedna crvena, sa zlatnim ornamentima, zatim ona od krem svile i čipke, i na kraju bogata, bela, sa turnirom. Ima ih malo, čuvaju se u specijalnim uslovima Odseka za tekstil i kostim Muzeja primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu, idragoceni su svedoci svadbi i veridbi u srpskom građanskom društvu u drugoj polovini19. i početkom20.veka, a od večeras se mogu videti na izložbi u galeriji „Inkiostri”,na prvom spratu MPU.

Kolekcija, s razlogom smeštena u jedinstveno i raskošno okruženje stalne muzejske postavke stilskog nameštaja „Trag u drvetu”,nije namenjena samo lepšem polu, kako bi to naziv mogao da sugeriše. Niti je reč samo o obrednoj i reprezentativnoj funkciji venčane haljine, niti samo o kulturi odevanja. Ovi krhki odevni predmeti, koji datiraju iz periodaod 1878. do 1914. i koje su nosile naše sugrađanke na prelazu vekova, posredno su svedoci celokupne istorije građanskog društva u Srbiji toga doba.

Veridbena haljina, modna kuća „Redfern”, 1909.

A srpsko društvo tada bilo je vrlo blisko tokovima koji su dolazili sa bogatijeg i prosvećenijeg Zapada.

– Odevanje srpske građanske klase prolazi tokom 19.veka kroz proces transformacije od orijentalne nošnje ka evropskom modnom kostimu. Osim haljina dopremanih iz stranih salona, pripadnicelepšeg pola koristile su i usluge domaćih krojačkih salona, čiji su vlasnici i majstori redovno odlazili u svet po materijale i krojeve. Bilo im je važno da načinom odevanja ne zaostanu u praćenju trendova –kaže Draginja Maskareli, autorka izložbei kustos Odseka za tekstil i kostim MPU, i ističe salon Berte Alkalaj kao jedan od najuglednijih koji su u to vreme radili u Beogradu.

– Uovom salonu sašivena je 1911. elegantna venčana bež haljina od svile i čipke koju je nosila Danica Paligorić na venčanju sa pešadijskim majorom Nikolom Jorgovanovićem, a koja je deo naše kolekcije.

Venčana haljina, krojački salon Berte Alkalaj, 1911.

Zanimljivo je to što bela boja nije bila imperativ, anačin putem kojegje muzej dolazio do haljina uglavnom je setno-romantičan.

– Među eksponatima se nalazibindali haljina,karakterističnaza osmanski kostim, haljinesašiveneu Srbiji po uzoru na evropsku modu, kao i haljinesašivene u Evropi (Venecija, Beč, Pariz). Najstarija sačuvana odežda u kolekciji potiče iz 1878. i reč je o odevnom predmetukojije nosila učiteljica Draga Kandić na venčanju sa istoričarem i političarem Ljubomirom Kovačevićem. Haljina je „princes” kroja, nije sečena u struku i silueta je formirana vertikalnim šavovima, a u kolekciju je dospela posredstvom njihove ćerke Milice Rakić, supruge pesnika i diplomate Milana Rakića – otkriva Draginja Maskareli i dodaje da su neke haljine otkupljene, ali je većina poklonjena, pošto je reč o odevnim predmetima koji su brižljivo čuvani u porodicama naslednika prvobitnih vlasnica.

-------------------------------------------------------------------

Visoka evropska moda s početka 20. veka

Najmlađa haljina je iz 1914, nošena je na venčanju u Jagodini i reč je o haljini od belog markizeta, ukrašenoj belim vezom, koja je tipična svečana haljina za baštenske zabave, a te haljine su tada bile popularne i kao venčanice. Veridbena haljina Elene Ristić, sašivena 1909. u pariskom ogranku čuvene britanske modne kuće „Redfern”, prvi je predmet evropske visoke mode koji je našao put do kolekcija muzeja. Među mušterijama te kuće nalazile su se brojne članice kraljevskih porodica, ali i glumice i druge pripadnice mondenskog sveta.