Обама без новог плана

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Говорећи јуче пред Генералном скупштином, амерички председник Обама је био принуђен да хода по некој врсти вербалног минског поља, а да при томе избегне да повреди било којег од два актера у главном заплету овогодишњег самита Уједињених нација: Палестинце, који из Њујорка желе да се врате са формалним признањем за своју државу, и Израелце, који се томе жестоко противе.

Његова 35-минутна беседа је, као и обично, била реторички веома ефектна, али суштински прилично празна. Тема је била она вечита – трагање за миром у несавршеном свету – да би на крају разочарао оне који су очекивали да ће прилику искористити за неку свежу иницијативу или нови план.

Подржао је, додуше, и палестинску жељу за државом и израелску потребу да буде у безбедним границама, али је поновио раније формулисан став да то не може да се постигне неком резолуцијом УН, већ само међусобним договором две стране.

Оно што ће му сигурно у арапском свету, па и другде, бити замерено, то је да његова подршка Израелу није била праћена и критиком његове окупације палестинске земље. Није, такође, поменуо, а камоли похвалио, ни мирне протесте Палестинаца, мада је пре тога изнео речи подршке за то исто у Тунису и Египту, што је довело до великих политичких промена и смењивања тамошњих аутократских режима који су владали деценијама.

Иако је говор био и за светску и за домаћу јавност, више је водио рачуна како ће његове речи да одјекну код куће него у иностранству. Обама је, наиме, последњих дана изложен ватри републиканаца да не подржава довољно чврсто Израел. Водећи републикански претендент за председничку номинацију Рик Пери га је у Њујорку оптужио да је његова политика на Блиском истоку „наивна, арогантна, погрешна и опасна”.

Један од коментатора на Си-Ен-Ену ово је описао као „бацање гранате” усред деликатне ситуације.

САД, наиме, настоје да спрече да палестински председник Абас поднесе формални захтев за признавање Палестине, било у Савету безбедности (у којем САД имају право на вето), било у Генералној скупштини, где је већина држава за то. Обама, међутим, није ни наговестио на који би начин могли да се покрену већ дуго паралисани преговори.

Део његовог говора о главном проблему Блиског истока био је сасвим различит од онога пре две године у Каиру, када је позвао на замрзавање изградње нових јеврејских насеља на окупираној Западној обали и најавио нову еру у односима Америке и исламског света.

Овога пута то није помињао – и ништа није обећао. Позадина тога је вероватно у чињеници да су, после „сеизмичких промена” у том региону, позиција и утицај САД много слабији него што су били, пре свега зато што ништа од тог програма није реализовано, док су, са друге стране, погоршани односи и са Израелом и са Палестинцима, па и са домаћим пројеврејским бирачима.

Приметна је, међутим, била његова подршка УН као институцији, што је важно с обзиром на то да су са десног крила овдашње политичке сцене у оптицај пуштени и захтеви да Америка смањи или обустави своје финансирање светске организације.

Обама се јуче пре подне прво састао са израелским премијером Натанијахуом, а синоћ и са председником палестинске власти Абасом. На плану да се избегне директна конфронтација у два главна тела УН, Савету безбедности и Генералној скупштини, и да се Америка не нађе у непријатној ситуацији да користи у највећем делу света политички непопуларан вето, ангажовани су сви амерички савезници, па чак и Русија.

Према актуелним проценама, чак да Абас и формално поднесе захтев за признање, изјашњавање о томе могло би да се, разним процедуралним маневрима, одложи за период који се мери недељама, па и месецима, не би ли се Израелци и Палестинци у међувремену поново привели за преговарачки сто.