Obama bez novog plana

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Govoreći juče pred Generalnom skupštinom, američki predsednik Obama je bio prinuđen da hoda po nekoj vrsti verbalnog minskog polja, a da pri tome izbegne da povredi bilo kojeg od dva aktera u glavnom zapletu ovogodišnjeg samita Ujedinjenih nacija: Palestince, koji iz Njujorka žele da se vrate sa formalnim priznanjem za svoju državu, i Izraelce, koji se tome žestoko protive.

Njegova 35-minutna beseda je, kao i obično, bila retorički veoma efektna, ali suštinski prilično prazna. Tema je bila ona večita – traganje za mirom u nesavršenom svetu – da bi na kraju razočarao one koji su očekivali da će priliku iskoristiti za neku svežu inicijativu ili novi plan.

Podržao je, doduše, i palestinsku želju za državom i izraelsku potrebu da bude u bezbednim granicama, ali je ponovio ranije formulisan stav da to ne može da se postigne nekom rezolucijom UN, već samo međusobnim dogovorom dve strane.

Ono što će mu sigurno u arapskom svetu, pa i drugde, biti zamereno, to je da njegova podrška Izraelu nije bila praćena i kritikom njegove okupacije palestinske zemlje. Nije, takođe, pomenuo, a kamoli pohvalio, ni mirne proteste Palestinaca, mada je pre toga izneo reči podrške za to isto u Tunisu i Egiptu, što je dovelo do velikih političkih promena i smenjivanja tamošnjih autokratskih režima koji su vladali decenijama.

Iako je govor bio i za svetsku i za domaću javnost, više je vodio računa kako će njegove reči da odjeknu kod kuće nego u inostranstvu. Obama je, naime, poslednjih dana izložen vatri republikanaca da ne podržava dovoljno čvrsto Izrael. Vodeći republikanski pretendent za predsedničku nominaciju Rik Peri ga je u Njujorku optužio da je njegova politika na Bliskom istoku „naivna, arogantna, pogrešna i opasna”.

Jedan od komentatora na Si-En-Enu ovo je opisao kao „bacanje granate” usred delikatne situacije.

SAD, naime, nastoje da spreče da palestinski predsednik Abas podnese formalni zahtev za priznavanje Palestine, bilo u Savetu bezbednosti (u kojem SAD imaju pravo na veto), bilo u Generalnoj skupštini, gde je većina država za to. Obama, međutim, nije ni nagovestio na koji bi način mogli da se pokrenu već dugo paralisani pregovori.

Deo njegovog govora o glavnom problemu Bliskog istoka bio je sasvim različit od onoga pre dve godine u Kairu, kada je pozvao na zamrzavanje izgradnje novih jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i najavio novu eru u odnosima Amerike i islamskog sveta.

Ovoga puta to nije pominjao – i ništa nije obećao. Pozadina toga je verovatno u činjenici da su, posle „seizmičkih promena” u tom regionu, pozicija i uticaj SAD mnogo slabiji nego što su bili, pre svega zato što ništa od tog programa nije realizovano, dok su, sa druge strane, pogoršani odnosi i sa Izraelom i sa Palestincima, pa i sa domaćim projevrejskim biračima.

Primetna je, međutim, bila njegova podrška UN kao instituciji, što je važno s obzirom na to da su sa desnog krila ovdašnje političke scene u opticaj pušteni i zahtevi da Amerika smanji ili obustavi svoje finansiranje svetske organizacije.

Obama se juče pre podne prvo sastao sa izraelskim premijerom Natanijahuom, a sinoć i sa predsednikom palestinske vlasti Abasom. Na planu da se izbegne direktna konfrontacija u dva glavna tela UN, Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini, i da se Amerika ne nađe u neprijatnoj situaciji da koristi u najvećem delu sveta politički nepopularan veto, angažovani su svi američki saveznici, pa čak i Rusija.

Prema aktuelnim procenama, čak da Abas i formalno podnese zahtev za priznanje, izjašnjavanje o tome moglo bi da se, raznim proceduralnim manevrima, odloži za period koji se meri nedeljama, pa i mesecima, ne bi li se Izraelci i Palestinci u međuvremenu ponovo priveli za pregovarački sto.