Фонд за воде спасaо буџет

Чланови кабинета премијера Мирка Цветковића, који су ребалансом добили више новца за трошење него што су се надали, треба за то да захвале недавно основаном Буџетском фонду за воде Србије. Како „Политика” сазнаје у Министарству финансија, поједини буџетски корисници остварили су сопствене приходе у износу од чак осам милијарди динара. При том, највећи допринос државној каси дао је Буџетски фонд за воде. Нису занемарљиви ни приходи Фонда за заштиту животне средине, каже наш извор. То је приликом прекрајања државне касе министру финансија помогло да минус у републичком буџету са првобитних 120 повећа на чак 142 милијарде динара.

И не само то. Ови приходи омогућили су Влади Србије да не прекрши Закон о буџетском систему, у коме је дефинисан ниво потрошње и државног задуживања, али и да испоштује недавно постигнут договор са Међународним монетарним фондом. Јер, дефицит на нивоу целе државе, у који су укључени и минуси локалних самоуправа, фондова, али и Јавног предузећа „Путеви Србије”, по договору са ММФ, не сме да буде већи од 153 милијарде динара.

На ту бројку, која стоји у Меморандуму о разумевању, свој потпис су, након завршетка преговора са Фондом, ставили српски државни званичници. У истом документу се наводи и да дефицит ЈП „Путева Србије” не сме да буде већи од 1,5 милијарди динара. Како сазнајемо, финансијски планови овог предузећа уклопљени су у договорене оквире. Осим републичке, у минусу су и покрајинска и локална каса. Минус војвођанског буџета, али и локалних самоуправа износи 11,2 милијарде.

Износ од осам милијарди динара таман ће бити искоришћен да покрије трошак који ће у републичкој каси настати после октобарског повећања плата запосленима у државној администрацији. Јер, расходи за запослене ребалансом су повећани за 7,5 милијарди динара, што појединачно представља највећи раст издатака. Тај износ биће довољан да се запосленима лична примања у октобру повећају за 1,4 одсто. Тако је бар планирано ребалансом.

Тачан износ повећања знаће се тек кад се подвуче црта испод инфлације од априла до септембра. Према формули за обрачун, повишица ће бити онолика колико буде износила инфлација у том периоду, увећана за половину прошлогодишњег реалног раста БДП. С обзиром на то да је званична статистика ревидирала лањску стопу привредног раста са 1,8 на један одсто, то значи да у формулу за обрачун уместо 0,9 улази свега 0,5 процената раста бруто домаћег производа. На то ће бити додат априлски и мајски раст цена (плус 1,5 одсто).

И то је, чини се све што се сабирања тиче, јер је дефлација у јуну и јулу као и стагнација у августу окрњила повишицу за укупно 0,8 процента. То, такође, значи да креатори фискалне политике рачунају да у септембру значајног раста цена неће бити.