Борба за „шипку” јужне трибине

Борба за превласт на јужној трибини стадиона Партизана увелико траје. У сукобу око тога ко ће водити главну реч на трибини налазе се две групације навијача – једна је „Алкатраз”, ањихови супарници окупљени су под називом „Забрањени”.Иза те друге групације заправо стојивише навијачких група као што су „Саут фемили”, „Јанг бојс”, „Гробари Београд”, „Коалиција”…

Сукоб се засад води на улицама Београда и интернет форумима, као и „Фејсбуку”. Осим тешких речи, забележено је и неколико навијачких туча. Углавном „чопоративно”, како то обично и бива кадаје о навијачким тучама реч, припадници једне групе нападају друге и обрнуто. Било је више повређених са обе стране.

Туче на трибинама између ове две завађене групе није било, пре свега затошто „Забрањенима” није дозвољено да дођу на јужну трибину стадиона. Из страха од ескалације сукоба, надлежни разматрају и могућност такозваних превентивних хапшења како би се избегле евентуалне жртве.

Цео сукоб око превласти почео је још током пролећне сезоне прошлогодишњег фудбалског првенства. Одметнути „гробари” хтели су да искористе растуће незадовољство према вођама трибине, па је избила туча на утакмици Спартак Златибор вода – Партизан у Суботици. Сматра се да је „Алкатраз” изгубио ту битку, јер је Ален К, један од вођа групе касније назване „Забрањени”, освојио велики транспарент „Гробари југ” који је красио јужну трибуну Партизановог стадиона на свим домаћим и међународним утакмицама. Од тада, испод централног „копа”, одакле вође диригују навијањем, стоји далеко мањи транспарент „Срби”.

Сукоб се касније наставио пред почетак финалне утакмице кошаркашког првенства између Партизана и Хемофарма, када је испред хале „Пионир” избила масовна туча. Учествовало је 70 особа, а 54 је приведено. Сматра се да је овај сукоб добио „Алкатраз”, јер су „одбранили трибину” и после тога забранили улазак члановима одметнутих екипа. И данданас, „Забрањенима” није дозвољено да дођу на југ.

Цела свађа је добила своју кулминацију током летње паузе у фудбалском и кошаркашком првенству. Тај период су обе завађене фракције искористиле за „маркетинг” и омасовљавање.

Група „Јанг бојс”, део „Забрањених” је преко графита и налепница, рекламирала своју профил страницу на „Фејсбуку”, на којој су могли да се прочитају разлози њихове побуне против „Алкатраза”. Касније су отворили и веб-сајт под називом „Гробари”. Ни „Алкатраз” није седео скрштених руку, па су њихови виђенији чланови, углавном преко интернет форума, објашњавали члановима групе разлоге због којих не би требало да прелазе на „другу страну”.

„Алкатраз” је често оптуживан да је „значкатраз”, тачније група навијача која је под контролом полиције, а „Забрањени” су доказ за то нашли када је за комесара за безбедност стадиона Партизана постављен дојучерашњи агент БИА са иницијалима П. Л. Овај човек је јавности познатији као агент БИА који је возио у болницу Александра Вавића Ваву, једног од вође „Алкатраза”, када је у фебруару рањен у центру Београда. П. Л. је убрзо после тог догађаја напустио БИА и запослио се у Партизану, речено нам је у овој агенцији. Додатни разлог за нападе на „Алкатраз” представљала је чињеница да је управо Вавић својевремено био члан групе „Ватос Локос” која је навијала за Црвену звезду.

Такође, вође „Алкатраза” су оптуживане да присвајају новац за прављење кореографија и организовање путовања, као и за „тапкање” улазница по далеко већим ценама.

С друге стране, „Алкатраз” се бранио од оптужби да сарађују са полицијом, тако што су објашњавали да „ниједна друга група није страдала као њихова”, алудирајући на хапшење Љубомира Марковића Киће и потерницу за Ђорђем Прелићем, због учешћа у убиству француског држављанина Бриса Татона. Чланови „Алкатраза” су, на оптужбе да их само новац занима, одговорилида је управо то мотив „Забрањених” и да се они, „Алкатрази”, залажу за „праву причу”. Оптужили су „Забрањене” и да цео преврат организују за рачун једног нарко-боса који је јавности познат као „фудбалски менаџер”, а који се од Интерполове потернице и хапшења крије у Бразилу и другим земљама Јужне Америке.