Историја под тепихом
У влажном депоу неокречених зидова расклиматани ормари натрпани су један преко другог, док су у њих угуране картонске кутије и најлонске кесе. Из једног кутка пренатрпане просторије вири џугум из 19. века, турска посуда за воду, направљена од калаисаног бакра, са којом се некад одлазило у хамам. На ормаре се наслањају импровизовани сефови у којима је похрањен накит кнегиње Персиде Карађорђевић, као и медаљон са угравираним симболима љубав, вера, нада који је кнез Михаило поклонио Катарини Константиновић, унуци господара Јеврема. Овако се чувају вредни експонати, сведоци историје Београда у Змај Јовиној 1, где је привремено више од пола века смештен Музеј града Београда. Будући да су у музеју канцеларије претворене у депое и обратно, а музеј нема изложбени простор у згради, већ излаже пре свега у Конаку кнегиње Љубице, већ неко време се говорило о коначном пресељењу Музеја града Београда у већу зграду. На седници Владе Србије априла ове године донета је одлука да се војна зграда у Ресавској 40б преда Скупштини града, а да се одмах уступи поменутом музеју на коришћење. Досад није дошло до тога, а, како су јуче најавили из Скупштине града, ускоро би замршено клупко пресељења музеја могло да се одмота.
– Нацрт уговора између Војске и Скупштине града је завршен и за неколико дана ће га потписати министар одбране Зоран Станковић, градоначелник Београда Ненад Богдановић и директор Дирекције за имовину Републике Србије Милан Томић. Очекујем да ће примопредаја бити обављена за 30 дана, а онда следи снимање стања зграде и даље све по реду – пројектовање, уговор са извођачем радова и тек тада ћу моћи да прецизирам када ће се музеј преселити у нову зграду. Не очекујем да ће се то десити за мање од две године – каже Горица Мојовић, помоћница градоначелника.
Службено, ова вест није стигла до запослених у Музеју града Београда. Како тврде у овом музеју, њих нико није обавестио ни о првобитној одлуци, али су они неформалним каналима дознали да је зграда у Ресавској 40б стварно њима намењена.
– Досад музеј није био укључен у преговоре, што је у најмању руку чудно да неко уговара и ради нешто за нас, а да нас при том ништа не пита. Уједно, републичка влада је донела одлуку да се објекат у Ресавској додели Скупштини града за потребе Музеја града, а не за неку другу намену. Званично, нико од нас није ни ушао у ту зграду. Она мора да буде обновљена, то ће трајати годинама и немам илузија да ћемо убрзо све експонате сместити на сигурно. Изричито се противим томе да се било каква концепција музеја у Ресавској разрађује док нам Скупштина града службено не покаже докле се стигло са добијањем зграде. Она је довољно велика да сместимо и канцеларије, депо и изложбени простор – сматра мр Бојан Ковачевић, директор Музеја града Београда.
Ковачевић додаје да је добијање зграде на коришћење почетак свеобухватног посла, а он се залаже и за то да се мисли и на паркинг простор. Зграда у Ресавској нема претпростор и сва три њена крила излазе на улицу.
– Тамо не може да се паркира ниједан аутомобил, а камоли аутобуси с децом која би организовано долазила у музеј – тврди Ковачевић.
Ова кућа има податак да је Музеј града Београда једини европски музеј главног града без своје зграде. Упркос томе, у овој институцији планирају да следе италијански пример где се према култури односе као према озбиљној индустрији. Тамо фирентински музеји привлаче мноштво туриста из целог света који стоје у редовима испред улаза, а сходно томе и хотели раде пуном паром. Шта тек рећи за париске, берлинске или амстердамске музеје…Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


