Јожеф Нађ „Политикин” лауреат

Позоришни уметник Јожеф Нађ је овогодишњи добитник „Политикине” награде за најбољу режију на синоћ завршеном Битефу. Нађ је 34. лауреат овог престижног признања које му је већином гласова припало за режију представе „Без назива”. Ово је, уједно други пут да Јожеф Нађ добије „Политикину” награду за најбољу режију. Први пут добио је 2004. године за представу „Еден”.

Готово годину дана Нађ је, у оквиру свог Регионалног креативног атељеа у Кањижи, радио на представи „Без назива”. У коцки димензија четири пута четири метра, у трајању од 80 минута догађа се кореографско, естетско и филозофско истраживање простора интимности. Ово је први пројекат у којем је Нађ имао задату тему и строго утврђен простор извођења. Међутим, како тврди сам аутор, управо због ограниченог простора коцка је пружила више могућности од било код платоа. Представа „Без назива” премијерно је изведена на овогодишњем Прашком квадријеналу, затим је успешно гостовала на „Охридском лету”. На овогодишњем Битефу је изведена у Центру за културну деконтаминацију. Већ 7. октобра отвориће „Јесењи будимпештански фестивал” и учествовати 27. новембра на суботичком фестивалу „Дезире”.

Представа „Без назива” Јожефа Нађа је несвакидашње минималистичка и фасцинантно суптилна. Она у једноставности тражи и налази свој смисао постојања. Њена значења нису лако докучива, она је херметична, обилује симболима и визуелно упечатљивим сликама које снажно делују на гледаоца у ирационалном смислу. На рационалном изазивају тешкоће у интерпретацији, тешкоће које су, наравно, плодно тло за низ различитих, инспиративних, индивидуалних истраживања.

Нађ истражује везе између природе и цивилизације, животињског и људског света, проблем укроћивања природе, рађања људског бића, као и однос између мушкарца и жене, односно, схваћено шире – између мушких и женских принципа, третираних у симболичком смислу. За пуно разумевање Нађовог рада потребно је разумевање пуноће телесног присуства извођача на сцени. Његово тело је вишезначно, езотерично, мистично, материјално, али и нематеријално.

Оно је субјекат и објекат уметности, средство и знак, феноменолошко је, али и дискурзивно, материјално и знаковно, означујуће и означено. Нађ производи своје дело у материјалу властите егзистенције, црпећи из ње непресушне инспирације, пише у образложењу жирија овогодишње 34. „Политикине” награде за режију, у чијем саставу су били: Марија Ђорђевић, Борка Требјешанин, Мухарем Шеховић, Ана Тасић и Милена Јауковић.

Међу најозбиљнијим кандидатима за „Политику” награду за најбољу режији овога пута били су и Хајнер Гебелс за режију представе „Дошао сам кући али нисам ушао”, Франк Касторф за поставку „У Москву! У Москву!” и ауторски тандем Наташа Рајковић и Бобо Јелчић, чија представа „Излог” је велико изненађење.

Б. Г. Т

-----------------------------------------------------------

„Византеме“ за награђеног

Политикином лауреату биће уручена скулптура нашег вајара Косте Богдановића из циклуса „Византеме”, настала 2010. године (на слици). Коста Богдановић бави се темама Византије више од три деценије, и то на начин који не одражава иконографију Византије већ њену суштину и естетику. „Реч је о предметима профане сакралности, што значи да имају своју појавност са зида као икона, у смислу еманципације форме и материјала”, каже вајар.

У раду Косте Богдановића посебно место заузимају четири категорије блиске Византији, Јапану и исламу. То су лепо, здраво, тихо и узвишено. „Узвишено доминира у Византији, лепо у исламској култури, а тихо у Јапану...”, објашњава Коста Богдановић.