Председничка богојављења

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Ако кандидат за председника изјави да су са нама ванземаљци, да ли ће то утицати на вашу спремност да гласате за њега? Лично, ја га не бих одмах дисквалификовао због тога, јер један од три Американца верује да смо имали Посетиоце, па ко зна, можда и победи. Али бих сигурно желео да му поставим неколико питања: например, где је добио ту информацију? Да ли је разговарао са ванземаљцима? Имају ли они неки економски план?”

Ово је уводни пасус коментара доскорашњег главног уредника „Њујорк тајмса” Била Келера који је овде изазвао велику буру и дао нови замах старим расправама које се воде кад год почне утакмица за номинацију унутар две (или једне, ако актуелни председник жели други мандат) америчке партије. Расправама о томе у шта све верује потенцијални лидер нације и колико је то важно за посао који га чека.

Бил Келер сматра да кандидате треба преслишати око њихових религиозних уверења. „Желео бих да знам да ли су потчињени Библији, Књизи мормона или неког другог ауторитета вишег од Устава”, написао је.

Помињање мормона и њихове свете књиге у овом контексту је посебно актуелно, с обзиром да су међу републиканским претендентима за Обаминог ривала на изборном надметању у новембру идуће године два припадника ,„Цркве Исуса Христа светаца каснијих дана” како гласи пуни назив мормонистичке вере.То су бивши гувернери Масачусетса и Јуте, Мит Ромни и Џон Хантсмен, при чему првопоменути има велике изгледе да постане председнички кандидат америчких конзервативаца, па можда и нови станар Беле куће.

Мормонизам, четврта највећа религија у САД и једина која је настала на њеном тлу (заснована је на богојављењу њеном оснивачу Џозефу Смиту, коме су се, како је тврдио, 1830. указали Бог отац и Бог син, Исус Христ). Иако су већини Американаца мормони мистериозни, па чак и сумњиви, а друге цркве их сматрају култом, они себе виде као хришћане. Они најпосвећенији тврде чак да је њихова вера обнова доктрине која је у матици хришћанства изгубљена.

Њихови храмови овде импресионирају својом архитектуром и претенциозношћу (углавном су закључани, отварају се само за вернике), а прате их контроверзе из раних дана – да практикују полигамију (Џозеф Смит је имао 33 жене), да су њихови ритуали и правила (обавеза да носе специјални доњи веш, који могу да скидају само у прописаним приликама) „уврнути” и слично. Већина их међутим доживљава добримкомшијама, а у неким случајевима (управо примери Ромнија и Хантсмана) и добром политичарима.

Нису међутим спорна само ова два мормона. Рик Пери, гувернер Тексаса и конгресменка Мишел Бекман, миљеници крајње десног крила републиканаца, Покрета Чајанка, такође су дали повода да се полемише о њиховом односу према Свевишњем, па и о томе да ли би њихов евентуални долазак на власт угрозио један од темељаца америчког политичког система – стриктну одвојеност цркве од државе.

Рик Пери је у својој кампањи изјавио како верује како Бог има план за свакога, а да ће благовремено открити план за њега лично. Мишел Бекмен пак верује у „доминионизам” – да Библија налаже да на челу свих световних институција буду хришћани, који ће их пазити све док се Исус не врати на земљу.

Што се бирача тиче, истраживања показују да је за више од 70 одсто републиканаца и више од половине демократа важно да председнички кандидат има јака верска уверења. Оно што међутим показује историја, то је да полемике о томе трају само током изборне кампање – победник се потом мери по учинку његове политике.

Помиње се и сада да је пре пола века Џон Кенеди, католик, узнемирио протестанте, у које се сврстава већина америчких хришћана, којима је морао да објашњава да неће примати наређења од папе нити спроводити политику Ватикана. Барак Обама (чији је отац био муслиман, али је крштен у Уједињеној Христовој цркви светог тројства)морао је да се одрекне свог пастора Џеремије Рајта због његових контроверзних изјава о белој раси.

Овога пута сами кандидати, а понајвише Рик Пери, који у овом моменту има највиши рејтинг међу републиканским претендентима, дају повод за дилеме да ли је оно што говоре о вери само средство да се додворе бирачима из „Појаса Библије” – конзервативним евангелистима са америчког југа и „средњег запада” – или пак важан део његове личне и животне филозофије.

Судећи према коментарима у штампи, рекло би се да је, бар у Перијевом случају, ипак реч о овом другом.Као један од доказа за то наводи се и његова изјава да „сви морамо да се окупимо и обратимо Исусу да нас предводи у овој великој борби и да му захвалимо на слободи коју тако богато уживамо”. Пери затим не крије ни својстав да је „еволуција теорија која није доказана”.

Други пак тврде да је то само политички прагматизам и да би и он, као и сви досадашњи председници, свој верски пртљаг оставио испред капије Беле куће. Али пресуду о томе треба да донесу сами Американци.

Проблем је и у томе што не постоји „стандардни верски тест” за потенцијалне председнике. Пре свега зато штоједноставно није могућ, с обзиром да су, од 313 милиона Американаца данас, 51,3 одсто протестанти, 23,9 католици, 1,9 православци и „други” хришћани, 1,7 мормони, 1,6 јевреји, 1,7 будисти, 0,6 муслимани, 14,6 „несврстани” и атеисти…

И да је међу њима више од 20 врста баптиста, девет смерова методиста и пресбетеријанаца, седам варијанти менонита, пет укуса квекера, десетак засебних православаца, четири подврсте јевреја – па и једна, прва на свету, „интернет црква”…