Сваки пети дао мито полицији

Образовање, здравство и правосуђе су, поред странака, високо рангирани на листи корумпираних делова друштва. На скали од 1 до 5 (где 1 значи да корупције нема, а 5 да је има изузетно много), Црква је у Србији најбоље оцењена са 2,5, Војска са 2,9, медији 3,5, приватни бизнис 3,8, а странке са 3, 9. Више од четвртине анкетираних, 28 одсто, тврди да корупција уопште не утиче на њихов живот, 30 одсто да утиче мало, а само 13 одсто да утиче много, показало је истраживање Медијум Галупа спроведено од јула до септембра ове године на узорку од 1.000 грађана Србије.

Представљајући резултате овог истраживања, извршни директор Медијум Галупа Јасна Милошевић каже да поверење у политички систем има само четвртина грађана који наводе да корупција не утиче (15 одсто) или мало утиче (девет одсто) на политички живот. Готово половина анкетираних или 48 одсто тврди да је њен утицај на политику велики, а 13 одсто да је умерен.

Веће поверење у политику имају старији од 65 година, док је код студената примећена незаинтересованост за странке.

О медијима грађани немају баш добро мишљење, када је о корупцији реч. Само три одсто њих мисли да су медији имуни на корупцију, док 23 одсто тврди да су новинари изузетно корумпирани.

И поред неколико афера са јавним набавкама и истрагама о штетним уговорима ("сателит" и "Миле Драгић"), Војска је међу најбоље оцењеним институцијама у друштву. Десетина испитаника верује да у Војсци нема корупције, а додатних 26 одсто да је има мало. Тај постотак је још већи код старијих од 65 година, док 17 одсто сматра да је, што се корупције тиче, Војска безгрешна.

Да корупције у Цркви уопште нема сматра 22 одсто испитаника, 24 одсто да је има, али мало њих, 15 одсто да је има умерено. Око 68 одсто њих сматра да је образовни систем корумпиран, при чему 42 одсто тврди да је степен корупције изузетно висок. Слично је са здравством које је, по мишљењу 82 одсто грађана, корумпирано – мито је дало 17 одсто оних којима је била потребна лекарска помоћ.

Како наводи Милошевић, испитаници су у просеку три пута давали мито за здравствене услуге и полицију. Највећи постотак оних који су платили мито полицији био је у контакту грађана са полицијом, где је сваки пети дао мито за неку услугу.

"Најчешћи износ који су грађани наводили као мито у здравству је између 10 и 50 евра, а у полицији 10 евра", навела је Милошевић.

Око 41 одсто испитаника мисли да је основна карактеристика правосуђа корумпираност, 46 одсто спорост, а само 13 одсто верује у правичност правосуђа. Са констатацијом "да бих био сигуран да ћу добити праведну пресуду морам да подмитим некога", слаже се 37 одсто анкетираних, 36 одсто није сигурно, а 27 одсто мисли супротно. Од оних који верују да мито решава проблеме, огромна већина или 78 одсто сматра да мито треба дати судији.

Како каже програмски директор невладине организације за борбу против корупције "Транспарентност Србија" Немања Ненадић, по барометру корупције светски просек је девет одсто грађана који признају да су плаћали мито у протеклих годину дана. "Толико је просек региона док је у Србији нешто већи –13 посто", казао је он.

У Румунији је стање лошије него у Србији. Мито је давало 20 одсто анкетираних, док је у Грчкој и Чешкој 17 одсто испитаника признало да је дало новац за услугу. Највећи проценат је у Албанији – 66 посто", казао је Ненадић.

Како је закључила Милошевић, с обзиром на висок степен корупције у друштву, четвртина грађана сматра да би Светска банка требало потпуно да обустави помоћ Србији док се корупција не сведе на најмању могућу меру.
Н. Ковачевић

-------------------------------------------------------------------------

За три месеца 126 пријава

Антикорупцијском саветовалишту, које ради у оквиру невладине организације Транспарентност Србија, за три месеца јавило се 126 грађана, а у највећем броју случајева правосудни органи су били предмет сумње да у њима има корупције (23,8 одсто).

Извршни директор Транспарентности Србије Немања Ненадић рекао је да су се грађани, после правосудних органа, жалили на сектор јавних набавки (7,1 одсто), здравство и образовање (по 5,5 одсто) и полицију (3,9 одсто).

Он је, на конференцији посвећеној борби против корупције у Београду, рекао да се највећи број жалби грађана односио на рад локалних власти – 78,5 одсто.

Саветовалиште је установило да се у 28 од 126 случајева ради о незаконитом понашању одређених државних органа који би се могли оквалификовати као корупција у раду, а да се у 59 случајева само може наслутити да је реч о тој појави и да је неопходно извршити даље провере и добити додатне информације.

У преосталих 39 случајева није се радило о корупцији.

Ненадић је додао да су у 116 случајева грађани добили усмени одговор, у 10 случајева писани, а у око 30 случајева одговорено је одмах кад су се грађани јавили јер није било потребе за додатним информацијама.

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја је најјаче средство за помоћ грађанима који су нам се обратили, рекао је он, додајући да је Транспарентност у име корисника Саветовалишта упутила 12 захтева за доступност информацијама.

Антикорупцијско саветовалиште установљено је са циљем да се грађани оснаже да пријаве корупцију, да се искористе механизми за борбу против корупције, као и да се уоче проблематичне области и утиче на промену стања.

Како би се то омогућило, грађани могу контактирати Саветовалиште, бесплатно телефоном на 0800-081-081, мејлом (преко сајта www.transparentnost.org.yu) или доћи лично у њихове просторије у Београду, где ће пријавити свој случај и добити савете шта даље да раде и којим институцијама да се обрате.
(Бета)