Антифашизам је наш европски идентитет

Дубоки неспоразуми око усвајања закона о реституцији и рехабилитацији само показују конфузију у покушају Србије да кандидатуру за ЕУ добије као земља успостављена на европским темељима. Лако би било рећи да су ово обичне партијске калкулације и стандардна немоћ владајуће коалиције. Горе је од тога. Опасност да склизнемо на пут релативизације и уништимо свој антифашистички, а то значи и европски идентитет, била је много присутнија од уобичајених ситуација које прате траљавост владе у писању реформских закона.

Србија је победила у Другом светском рату као антифашистичка земља. Зато не могу бити изједначени пред законом они који су у том рату служили фашизму са онима који су страдали после рата, када је нова власт доносила и законе којима је неправдом кажњавала идеолошке противнике. Професор који је био противник једнопартијског система и фабрикант чија је имовина одузета да би се створила друштвена својина су жртве тоталитарног система и они заслужују правду. Они који су били припадници окупационих снага у рату су нешто сасвим друго и њима није место у закону. Ту нема компромиса.

Да смо још једном кренули пут Брисела са завежљајем закона о реституцији који изједначава антифашистичке и ослободилачке тековине грађана и народа Србије и оних који су, из било ког разлога, били део сила које су свет покоравале на основама расизма, опет не бисмо стигли даље од Јасеновца, Сребренице, Старог сајмишта, новосадске рације, Јадовна или Суве Реке.

Због тога се ЛДП тако оштро супротставио амандманима који су прекрајали историју и изједначавали антифашистичке и окупационе снаге. ЛДП је био једнак према свима. Изборили смо се за наш принцип, којим се гарантује враћање имовине и наследницима Јевреја који су у Србији готово истребљени за време окупације. Јеврејима имовина није одузета после рата, него током њега, али им није враћена ни после 1945, када су поништени закони и одлуке из времена окупације.

Како се на одлуци квислиншке владе 1942. године нашло име Милана Недића и злокобна реченица којом се одузима имовина свим Јеврејима и „припада Србији без накнаде”, то са аспекта овог закона не значи ништа. Иначе данас би Французи расправљали о Петеновим заслугама из великог рата. Суштина је да је та влада била квислиншка и да је иза ње остало много последица окупаторских закона и идеологије. Зато се резултати тог режима не могу толерисати, а Недићева слика не може да виси на зиду у згради Владе Србије.

Служење нацистичком окупатору је лична и национална срамота, без обзира на то да ли је акт уверења или процене да се тако „спасава свој народ”. Оно што важи за Недића, међутим, важи и за сваког припадника сваке формације која је спроводила окупацију, фашистичке идеологије и злочине. Зато нисмо допустили ни усвајање амандмана који даје право на реституцију припадницима Хортијевих јединица у Војводини или било које друге окупационе јединице било где у земљи.

Европа данас постоји само зато што се определила за антифашизам. На томе је сазидана наша цивилизација, уз све слабости које има. Та истина и сећање су кичма и разум не само ЕУ и географске Европе него и света. Због тога се Дан победе над фашизмом слави на Црвеном тргу у Москви, иако су политички сукоби између западних савезника и Москве после рата били немилосрдни и брутални. Он је већи од сваке ознаке на капи војника или тенку победничке коалиције. Побеђено је зло уз страшне жртве и оно се више никада не сме поновити.

Зато на тргу у Москви данас годишњицу те победе поносно славе руски и амерички председник, немачка канцеларка, француски, јапански и британски премијер. Њихови народи данас живе у миру, имају политичке неспоразуме, али се више неће убијати и истребљивати у гасним коморама и логорима смрти, успостављеним на ставу да постоје више и ниже расе и народи. Помирење није успостављено на релативизацији, заборављању и изједначавању. Напротив, нацизам је побеђен, сломљен и кажњен. Зато је данас он срамота, зато су Немачка и Јапан на прогресивној страни човечанства, као земље које су успеле да се промене и победе зло које их је готово уништило. Нама је место на тој страни света. Без идеолошких значака, али са антифашистичким симболима. У томе смо стара и права Европа.

Председник ЛДП-а