Antifašizam je naš evropski identitet

Duboki nesporazumi oko usvajanja zakona o restituciji i rehabilitaciji samo pokazuju konfuziju u pokušaju Srbije da kandidaturu za EU dobije kao zemlja uspostavljena na evropskim temeljima. Lako bi bilo reći da su ovo obične partijske kalkulacije i standardna nemoć vladajuće koalicije. Gore je od toga. Opasnost da skliznemo na put relativizacije i uništimo svoj antifašistički, a to znači i evropski identitet, bila je mnogo prisutnija od uobičajenih situacija koje prate traljavost vlade u pisanju reformskih zakona.

Srbija je pobedila u Drugom svetskom ratu kao antifašistička zemlja. Zato ne mogu biti izjednačeni pred zakonom oni koji su u tom ratu služili fašizmu sa onima koji su stradali posle rata, kada je nova vlast donosila i zakone kojima je nepravdom kažnjavala ideološke protivnike. Profesor koji je bio protivnik jednopartijskog sistema i fabrikant čija je imovina oduzeta da bi se stvorila društvena svojina su žrtve totalitarnog sistema i oni zaslužuju pravdu. Oni koji su bili pripadnici okupacionih snaga u ratu su nešto sasvim drugo i njima nije mesto u zakonu. Tu nema kompromisa.

Da smo još jednom krenuli put Brisela sa zavežljajem zakona o restituciji koji izjednačava antifašističke i oslobodilačke tekovine građana i naroda Srbije i onih koji su, iz bilo kog razloga, bili deo sila koje su svet pokoravale na osnovama rasizma, opet ne bismo stigli dalje od Jasenovca, Srebrenice, Starog sajmišta, novosadske racije, Jadovna ili Suve Reke.

Zbog toga se LDP tako oštro suprotstavio amandmanima koji su prekrajali istoriju i izjednačavali antifašističke i okupacione snage. LDP je bio jednak prema svima. Izborili smo se za naš princip, kojim se garantuje vraćanje imovine i naslednicima Jevreja koji su u Srbiji gotovo istrebljeni za vreme okupacije. Jevrejima imovina nije oduzeta posle rata, nego tokom njega, ali im nije vraćena ni posle 1945, kada su poništeni zakoni i odluke iz vremena okupacije.

Kako se na odluci kvislinške vlade 1942. godine našlo ime Milana Nedića i zlokobna rečenica kojom se oduzima imovina svim Jevrejima i „pripada Srbiji bez naknade”, to sa aspekta ovog zakona ne znači ništa. Inače danas bi Francuzi raspravljali o Petenovim zaslugama iz velikog rata. Suština je da je ta vlada bila kvislinška i da je iza nje ostalo mnogo posledica okupatorskih zakona i ideologije. Zato se rezultati tog režima ne mogu tolerisati, a Nedićeva slika ne može da visi na zidu u zgradi Vlade Srbije.

Služenje nacističkom okupatoru je lična i nacionalna sramota, bez obzira na to da li je akt uverenja ili procene da se tako „spasava svoj narod”. Ono što važi za Nedića, međutim, važi i za svakog pripadnika svake formacije koja je sprovodila okupaciju, fašističke ideologije i zločine. Zato nismo dopustili ni usvajanje amandmana koji daje pravo na restituciju pripadnicima Hortijevih jedinica u Vojvodini ili bilo koje druge okupacione jedinice bilo gde u zemlji.

Evropa danas postoji samo zato što se opredelila za antifašizam. Na tome je sazidana naša civilizacija, uz sve slabosti koje ima. Ta istina i sećanje su kičma i razum ne samo EU i geografske Evrope nego i sveta. Zbog toga se Dan pobede nad fašizmom slavi na Crvenom trgu u Moskvi, iako su politički sukobi između zapadnih saveznika i Moskve posle rata bili nemilosrdni i brutalni. On je veći od svake oznake na kapi vojnika ili tenku pobedničke koalicije. Pobeđeno je zlo uz strašne žrtve i ono se više nikada ne sme ponoviti.

Zato na trgu u Moskvi danas godišnjicu te pobede ponosno slave ruski i američki predsednik, nemačka kancelarka, francuski, japanski i britanski premijer. Njihovi narodi danas žive u miru, imaju političke nesporazume, ali se više neće ubijati i istrebljivati u gasnim komorama i logorima smrti, uspostavljenim na stavu da postoje više i niže rase i narodi. Pomirenje nije uspostavljeno na relativizaciji, zaboravljanju i izjednačavanju. Naprotiv, nacizam je pobeđen, slomljen i kažnjen. Zato je danas on sramota, zato su Nemačka i Japan na progresivnoj strani čovečanstva, kao zemlje koje su uspele da se promene i pobede zlo koje ih je gotovo uništilo. Nama je mesto na toj strani sveta. Bez ideoloških značaka, ali sa antifašističkim simbolima. U tome smo stara i prava Evropa.

Predsednik LDP-a