Уставни суд се дигитализовао

Уставни суд Србије од сада ће радити лакше и брже уз помоћ четири сервера, 35 лаптопа, 17 рачунара, 29 штампача и четири скенера. У овај информациони систем за рад на предметима уложено је до сада 20 милиона динара, које је обезбедило Министарство за телекомуникације и информационо друштво, односно садашња Управа за дигиталну агенду.

– Нова технологија ће судијама омогућити увид у 8.599 предмета, колико их тренутно има у раду. У овом електронском систему већ су одржане две припремне седнице – рекао је председник Уставног суда др Драгиша Слијепчевић на јучерашњој конференцији за новинаре.

Он је истакао да је неопходно обезбедити новац за додатно унапређење система, које би омогућило да увид у предмете имају и грађани који траже заштиту права пред Уставним судом Србије.

Говорећи о разлозима увођења новог информационог система, Слијепчевић је нагласио да је један од кључних разлога повећање ефикасности суда како, због великог броја предмета које прима, суд не би дошао у ситуацију да не може да одговори својој уставној функцији и оствари уставно-судску заштиту.

Слијепчевић је истакао да су сви предмети из ранијег система пренети у нови, тако да је омогућено праћење предмета од пријема до коначне одлуке. Нови начин рада омогућава председнику суда, сваком судији и сараднику увид у информације о сваком предмету, као и одржавање електронских седница, аутоматско завођење, доделу и обраду предмета.

Судија УСС Боса Ненадић рекла је да је тај суд међу малобројним државним институцијама и уставним судовима у Европи који су увели електронски систем пословања.

Она је додала да је увођењем новог система учињен помак у раду Уставног суда, јер се седнице воде у електронском формату, у коме се припремају и објављују и одлуке које је донео тај суд.

– Грађани ће моћи преко сајта да прате кретање предмета, од њиховог уласка у суд до окончања – рекла је Боса Ненадић, наводећи да ниједна процесна радња пред тим судом неће бити предузета а да истовремено не буде и евидентирана.

Државна секретарка за дигиталну агенду Јасна Матић рекла је да је договорено да се у следећој фази омогући и увид у судску праксу, као и да се рад суда учини доступним грађанима.

Према њеним речима, око 17 милиона динара коштало је увођење софтвера, а остатак новца потрошен је за хардверску опрему.

Поред новог информационог система, бржем раду Уставног суда допринеће и измене Закона о Уставном суду, које ће омогућити рад у мањим судским већима и другачији рад на предметима. Предлог тог закона требало би да, након добијеног мишљења Венецијанске комисије, буде упућен у скупштинску процедуру.

Изменама Закона о Уставном суду предложено је формирање два већа од по седам судија, а председник суда био би председник оба већа, као и увођење тројних већа која би решавала предмете који формално не испуњавају претпоставке за поступање Уставног суда.

– Уставни суд бавио би се предметима грађана чија су права угрожена и потребна им је уставно-правна заштита, док би предмете који не испуњавају претпоставке за поступање решавала тројна већа – објаснио је Слијепчевић.

Он је додао да би законским изменама требало да буде омогућено да Уставни суд предлаже сопствени буџет, о коме би коначно одлучила Скупштина Србије, а предвиђене су и новине у статусу судија којима би билаобезбеђена самосталност и сигурност по завршетку обављања те функције.