Заједнички лет "браће по оружју"

Српски пилоти, током посете америчким колегама у бази Авијано у Италији, приликом летова на авионима Ф-16 у рејону Венеције и над Алпима били су у прилици да непосредно посматрају вежбу америчког ваздухопловства у пресретању других летелица и симулираним дејствима по циљевима на земљи. Официри ВС и ПВО Владимир Ивковић (33), Ненад Милојевић (33), Ненад Максимовић (31) и Никола Михаиловић (34) приликом јучерашњег разговора са новинарима у Министарству одбране истакли су да је сусрет са Американцима био "више него срдачан".

– Свако од нас био је у кабини са по једним америчким пилотом. Обавили смо заједничку припрему на земљи, где је договорено шта ће се радити у ваздуху. Седели смо на другом седишту, иза пилота. После планираног дела вежбе добили смо прилику да десетак минута управљамо овим савременим авионима – каже капетан прве класе Владимир Ивковић који је, као и његов колега Михаиловић, пилот "мига 21" из састава 101. ловачке авијацијске ескадриле стациониране у Батајници.

Пилотска палица као џојстик

Они су, као и Милојевић и Максимовић који лете на Г-4, били у прилици да испробају Ф-16Д блок 40, једну од савременијих верзија овог типа авиона. Основна разлика у односу авионе ВС и ПВО је у положају пилотске палице која се уместо у средини, испред пилота, налази уз десни део кабине, уграђена да "лежи" у шаци у нормалном седећем положају и величине је џојстика за компјутерске игрице. Такво решење има још једино француски авион "рафал".

– До сада нисмо летели авионима западне производње, али осећај није битно другачији од онога када се лети другим млазним војним авионима. Значајна разлика је електроника. Реч је о такозваној флај бај вајр технологији, довољан је благи покрет палице да се авион усмери у жељеном правцу. Компјутер не дозвољава пад у ковит, слом узгона, чак и када би пилот то намерно извео – објашњава Михаиловић.

Таква технологија омогућава пилоту да се максимално посвети тактичкој ситуацији у ваздушном простору, или да се сконцентрише за напад на циљеве на земљи. То значи да сви пилоти могу да извуку максимум из Ф-16 док, како кажу наши официри, само највештији пилоти могу да искористе максимум из "мига 21".

Приликом летова са америчким колегама у Ф-16 екрани испред наших пилота, који дају податке о навигацији, наоружању и радарској слици били су искључени, што је уобичајена пракса. Летови уз употребу пуне опреме чије могућности имају статус војне тајне одобравају се само за обуку пилота из земаља које се определе за набавку тих авиона. Ипак, летење је било узбудљиво, јер су амерички пилоти увежбавали такозвани дог фајт, блиску борбу која подразумева "улазак у реп" другом авиону.

Јединица базирана у Авијану, 31. крило, једина је трајно базирана америчка ваздухопловна јединица у Европи, јужно од Алпа. Многи пилоти су младићи који су у време бомбардовања Југославије 1999. године још били на академији, али има и старијих који су учествовали у том рату. О тим догађајима разговарали су као професионалци и "браћа по оружју", како то каже један од наших пилота.

У једној просторији у бази налази се слика Ф-16, препознатљивог лидерског авиона 555. сквадрона са нацртаним орлом на репу, који је ракетом типа "нева" оборила ПВО код Накућана 2. маја 1999. године. Американци су тада хеликоптерима извукли пилота за кога кажу да више није у Авијану.

И даље цене "мигове"

– Овај авион је код нас – рекао је домаћинима један од наших пилота.

Американци су рекли, наравно, да знају да је тај Ф-16 оборен над Србијом. Занимало их је како је изгледала олупина, да ли је авион остао у једном комаду или је разбијен. Објашњено им је да је, приликом пада у шуму, авион разбијен у комаде и да је препознатљив једино реп са ознакама који је данас важан експонат у Музеју ваздухопловства који се налази на аеродрому "Никола Тесла" у Београду.

За пилоте америчког 31. крила бомбардовање СР Југославије је далека прошлост, у међувремену су стекли борбена искуства у Авганистану и Ираку. У Авијану се интензивно лети, амерички пилоти имају најмање 150 сати налета годишње, за разлику од српских колега који у просеку остваре 15-20 сати годишње. Ипак, "мигови" су им и даље занимљиви, а посебно их импресионира чињеница да авиони тог типа у року од неколико минута по добијеном наређењу могу да се нађу у ваздуху. У овој бази на пилотском тренажеру ради ратни ветеран из Вијетнама који је као пилот "фантома Ф-4" имао прилику да се бори против "мигова 21".