Направили рупу, лоша им закрпа

Буџет Националног инвестиционог плана са првобитних 32,39 милијарди динара, колико је био предвиђен Законом о буџету, смањен на 23,60 милијарди, види се у ребалансу који је влада усвојила. То значи да је Министарство финансија све уштеде на капиталним инвестицијама прокњижило на овом разделу. Верица Калановић, потпредседница Владе Србије, међутим тврди да уштеде на самом НИП-у износе око милијарду динара.

– Свесна сам да су уштеде на свим нивоима неопходне, али штедња на инфраструктури је најболнија,јер то успорава развој земље зато што јеинфраструктура основ привредног развоја земље и привлачења инвестиција– каже Калановићева.

Упркос томе што потпредседница владе негодује зато што су су капиталне инвестиције жртвоване, чини се, ипак, да је овдашња економска јавност заборавила обећање из Уједињених региона Србије од пре неколико месеци. Јер управо је то било решење које је понудила њена странка за „пеглање” минуса у каси када је Закон о финансирању локалних самоуправа био предмет расправе у парламенту. Оштре критике су због идеје децентрализације овој политичкој опцији упућиване из Фискалног савета, али и Међународног монетарног фонда. Јер, због примене овог закона, јаз између прихода и расхода у републичкој каси у овој години биће повећан за 10 милијарди динара, за колико ће буџет локалних самоуправа бити повећан, упозоравано је тада. Из УРС-а нису порицали да децентрализација кошта републичку касу, али су тврдили и како имају план за пеглање тог мањка.

Њихов предлог подразумевао је да се најпре расходи локалног карактера елиминишу из републичке касе (из НИП-а првенствено) и републичких јавних предузећа. Када би свако радио свој посао, односно градови реализовали локалне, а република националне и регионалне пројекте, расходи на централном нивоу би се смањили за 25 до 30 милијарди динара, уверавали су тада из УРС-а. Такође, додатне уштеде је могуће постићи и у оквиру Јавног предузећа „Путеви Србије”, које би убудуће одржавало и градило само националне и регионалне путеве, предложили су тада званичници ове странке. Све ове уштеде могуће је прецизирати приликом припреме републичког буџета за 2012. и ребаланса за 2011. годину, чиме би ефекти децентрализације били фискално неутрални.

Према оцени Милојка Арсића, професора Економског факултета, који је пре неколико месеци такође критиковао негативне ефекте децентрализације, сада се догађа да они који су направили проблем критикују његово решење.

– Да после примене Закона о децентрализацији није настао јаз у републичкој каси од око 10 милијарди, не би било ни потребе да се капитални издаци смањују за 8,4 милијарде динара. Уосталом, ако је ово решење лоше, зашто нису предложили боље. То је, уосталом, била и обавеза предлагача закона – каже Арсић и додаје да се овде очигледно рачуна на кратко памћење јавности.

Калановићева међутим каже да се поштовање закона Републике Србије се не доводи у питање.

– Свака па и наша држава Закон о буџету и његове измене доноси тако што се прво предвиде обавезе дефинисане законима. Због тога је неумесно говорити о обећањима или проналажењима новца од стране било које политичке опције. Што се тиче става УРС-а наш предлог је предвиђао знатно веће приходе локалним самоуправама који би им омогућио самосталност у финансирању најважнијих локалних пројеката. Са друге стране, подразумевао је укидање неких републичких расхода, који су локалног карактера, и њихову праведнију расподелу како би се омогућио развој слабијих и сиромашнијих општина – објашњава Калановићева.

Ивану Николићу, сараднику Економског института, чини се да УРС из ове позиције покушава да извуче политичку корист. Оно што је, ипак, суштина, упркос уштеди од 8,4 милијарде динара на капиталним издацима, јесте то да су на консолидованом нивоу бројеви остали готово непромењени.

– Реч је само о „пеглању”, јер локалне самоуправе су добиле 10 милијарди више због примене Закона о децентрализацији, али су са друге стране изгубиле новац намењен за локалне пројекте из НИП-а – подсећа Николић.

Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија”, такође сматра да су локалне самоуправе после усвајања овог закона добиле знатно већи новац. За шта друго треба да га потроше ако не за капиталне инвестиције локалног карактера.

– Све друго не би имало смисла. То је заправо и обећано кад је овај закон усвајан – каже Здравковић и додаје да су прецртавањем локалних инвестиција из НИП-а општине практично остале на истом, само је њихова одговорност повећана.

 Зоран Дробњак, директор „Путева Србије”, објашњава да се уштеде углавном односе на капиталне инвестиције које се финансирају директно из буџета овог јавног предузећа. Али, како уверава, то не значи да ће највећи пројекти бити заустављени, нити да ће битно бити смањен обим инвестирања, већ ће плаћања бити пролонгирана за наредну годину.

– Буџет нам је смањен за нешто мање од 90 милиона евра.Реч је о иностраним кредитима, чије се транше неће повлачити до јануара следеће године. Другим речима, извођачима ангажованим на „Газели”, обилазницама око Београда и Новог Сада, радови ће, уместо у децембру, бити исплаћени месец дана касније – објашњава Дробњак.

А. Телесковић

М. Авакумовић