Napravili rupu, loša im zakrpa

Budžet Nacionalnog investicionog plana sa prvobitnih 32,39 milijardi dinara, koliko je bio predviđen Zakonom o budžetu, smanjen na 23,60 milijardi, vidi se u rebalansu koji je vlada usvojila. To znači da je Ministarstvo finansija sve uštede na kapitalnim investicijama proknjižilo na ovom razdelu. Verica Kalanović, potpredsednica Vlade Srbije, međutim tvrdi da uštede na samom NIP-u iznose oko milijardu dinara.

– Svesna sam da su uštede na svim nivoima neophodne, ali štednja na infrastrukturi je najbolnija,jer to usporava razvoj zemlje zato što jeinfrastruktura osnov privrednog razvoja zemlje i privlačenja investicija– kaže Kalanovićeva.

Uprkos tome što potpredsednica vlade negoduje zato što su su kapitalne investicije žrtvovane, čini se, ipak, da je ovdašnja ekonomska javnost zaboravila obećanje iz Ujedinjenih regiona Srbije od pre nekoliko meseci. Jer upravo je to bilo rešenje koje je ponudila njena stranka za „peglanje” minusa u kasi kada je Zakon o finansiranju lokalnih samouprava bio predmet rasprave u parlamentu. Oštre kritike su zbog ideje decentralizacije ovoj političkoj opciji upućivane iz Fiskalnog saveta, ali i Međunarodnog monetarnog fonda. Jer, zbog primene ovog zakona, jaz između prihoda i rashoda u republičkoj kasi u ovoj godini biće povećan za 10 milijardi dinara, za koliko će budžet lokalnih samouprava biti povećan, upozoravano je tada. Iz URS-a nisu poricali da decentralizacija košta republičku kasu, ali su tvrdili i kako imaju plan za peglanje tog manjka.

Njihov predlog podrazumevao je da se najpre rashodi lokalnog karaktera eliminišu iz republičke kase (iz NIP-a prvenstveno) i republičkih javnih preduzeća. Kada bi svako radio svoj posao, odnosno gradovi realizovali lokalne, a republika nacionalne i regionalne projekte, rashodi na centralnom nivou bi se smanjili za 25 do 30 milijardi dinara, uveravali su tada iz URS-a. Takođe, dodatne uštede je moguće postići i u okviru Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, koje bi ubuduće održavalo i gradilo samo nacionalne i regionalne puteve, predložili su tada zvaničnici ove stranke. Sve ove uštede moguće je precizirati prilikom pripreme republičkog budžeta za 2012. i rebalansa za 2011. godinu, čime bi efekti decentralizacije bili fiskalno neutralni.

Prema oceni Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, koji je pre nekoliko meseci takođe kritikovao negativne efekte decentralizacije, sada se događa da oni koji su napravili problem kritikuju njegovo rešenje.

– Da posle primene Zakona o decentralizaciji nije nastao jaz u republičkoj kasi od oko 10 milijardi, ne bi bilo ni potrebe da se kapitalni izdaci smanjuju za 8,4 milijarde dinara. Uostalom, ako je ovo rešenje loše, zašto nisu predložili bolje. To je, uostalom, bila i obaveza predlagača zakona – kaže Arsić i dodaje da se ovde očigledno računa na kratko pamćenje javnosti.

Kalanovićeva međutim kaže da se poštovanje zakona Republike Srbije se ne dovodi u pitanje.

– Svaka pa i naša država Zakon o budžetu i njegove izmene donosi tako što se prvo predvide obaveze definisane zakonima. Zbog toga je neumesno govoriti o obećanjima ili pronalaženjima novca od strane bilo koje političke opcije. Što se tiče stava URS-a naš predlog je predviđao znatno veće prihode lokalnim samoupravama koji bi im omogućio samostalnost u finansiranju najvažnijih lokalnih projekata. Sa druge strane, podrazumevao je ukidanje nekih republičkih rashoda, koji su lokalnog karaktera, i njihovu pravedniju raspodelu kako bi se omogućio razvoj slabijih i siromašnijih opština – objašnjava Kalanovićeva.

Ivanu Nikoliću, saradniku Ekonomskog instituta, čini se da URS iz ove pozicije pokušava da izvuče političku korist. Ono što je, ipak, suština, uprkos uštedi od 8,4 milijarde dinara na kapitalnim izdacima, jeste to da su na konsolidovanom nivou brojevi ostali gotovo nepromenjeni.

– Reč je samo o „peglanju”, jer lokalne samouprave su dobile 10 milijardi više zbog primene Zakona o decentralizaciji, ali su sa druge strane izgubile novac namenjen za lokalne projekte iz NIP-a – podseća Nikolić.

Miroslav Zdravković, urednik portala „Makroekonomija”, takođe smatra da su lokalne samouprave posle usvajanja ovog zakona dobile znatno veći novac. Za šta drugo treba da ga potroše ako ne za kapitalne investicije lokalnog karaktera.

– Sve drugo ne bi imalo smisla. To je zapravo i obećano kad je ovaj zakon usvajan – kaže Zdravković i dodaje da su precrtavanjem lokalnih investicija iz NIP-a opštine praktično ostale na istom, samo je njihova odgovornost povećana.

 Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije”, objašnjava da se uštede uglavnom odnose na kapitalne investicije koje se finansiraju direktno iz budžeta ovog javnog preduzeća. Ali, kako uverava, to ne znači da će najveći projekti biti zaustavljeni, niti da će bitno biti smanjen obim investiranja, već će plaćanja biti prolongirana za narednu godinu.

– Budžet nam je smanjen za nešto manje od 90 miliona evra.Reč je o inostranim kreditima, čije se tranše neće povlačiti do januara sledeće godine. Drugim rečima, izvođačima angažovanim na „Gazeli”, obilaznicama oko Beograda i Novog Sada, radovi će, umesto u decembru, biti isplaćeni mesec dana kasnije – objašnjava Drobnjak.

A. Telesković

M. Avakumović