Плате Сурчинаца највише у Србији

Сурчинци не морају да брину што је просечна нето зарада у Србији прошлог месеца пала 1,9 одсто. Oни су, и поред срозавања месечних прихода у већем делу земље, успели да избију на прво место са августовском платом од 66.109 динара у просеку. Само месец дана раније ова београдска општина била је на трећем месту у престоници са месечним приходом који је тада износио 51.694 динара.

У августу је друго место по примањима заузела општина Нови Београд са просечном платом од 58.376 динара, док су у главном граду најниже месечне приходе имали Младеновчани – на сваког запосленог просечно је издвојено 28.986 динара.

Вредност потрошачке корпе је, према подацима Министарства пољопривреде и трговине, 55.876 динара, што значи да после куповине свих неопходних намирница за домаћинство житељима Сурчина у џепу остаје 10.233 динара. Али, просечном Младеновчанину после примања дуго очекиване зараде фали још 26.890 динара да би купио све основне потрепштине за месечно преживљавање четворочлане породице.

Можда као утеха може да му послужи чињеница да је његова плата готово двоструко већа од најниже у Србији, какву су у августу имали радници из Гаџиног Хана. Они су у просеку примали по 15.669 динара. Просечан Сурчинац примио је 4,2 пута више.

Војислав Јаношевић, председник општине Сурчин, каже да добром просеку плата доприносе „најјаче” фирме на њиховој територији као што су Аеродром „Никола Тесла”, „Нелт”, „Центропроизвод”, који ускоро постаје део успешне корпорације „Нестле”, „Зора систем”, „Котекс”...

– Да Сурчинци све боље живе видим по добром расположењу. Грађани ми кажу да су задовољни јер раде, имају посла. Не могу да им завирим у лонац и џеп, али примећујем да су насмејани. За три године отворено је 650 радних места, али и даље имамо око 1.800 незапослених – објаснио је Јаношевић.

Било би боље, како каже, да су све успешне фирме домаће, али да као општина они нису у економској могућности да помажу отварање фабрика и бирају где ће да запошљавају људе.

– Покренули смо акцију да се 1.200 хектара неупотребљеног, неплодног, државног земљишта, намењеног за градњу, стави на располагање града Београда и Дирекције за градско грађевинско земљиште, како би расписали конкурсе и привукли инвеститоре. Тај простор је интересантан за улагања откад је почела изградња „сремске газеле” од Обреновца до Сурчина. Близу је аеродрома и чворишта аутопута. Ту треба да никне велики комплекс голф терена, где ће бити запослени Сурчинци, а на истој локацији требало би да буде и филмски град. Такође, има још места за нове фирме у северној индустријској зони општине – објаснио је Јаношевић.

Бранислав Јовановић, председник младеновачке општине, зна да они сигурно нису економски развијени као Сурчин, али да сумња у истраживање Републичког завода за статистику да су на последњем месту.

– Статистика је чудо. Звао сам их и бунио се, сматрам да некада узимају у обзир неодговарајуће податке и фирме које већ одавно не раде као што је „Петар Драпшин”. То ствара утисак да смо на горој позицији него што је истина. Број становника у Младеновцу се повећава, не би људи живели овде да је толико лоше. Многи од наших мештана раде у централним градским општинама, па онда њима повећавају просек са платом, а ми испадосмо најгори. Просек наших плата квари и то што смо до деведесетих били развијена индустријска зона, после су дошле приватизације фирми, које нису дале баш очекиване резултате – искрен је Јовановић.

Увели су, каже, многе субвенције за пољопривреднике, јер у овој привредној грани види снагу која ће Младеновац у будућности одвући ка врху табеле месечних примања.

Подаци Завода за статистику говоре да је просечна нето августовска зарада у целој земљи нешто виша од 370 евра, и износи 38.389 динара, што је у односу на јул номинално и реално мање 1,9 одсто.

Д. Јокић-Стаменковић

-----------------------------------------------------------

Без прихода власника фирми

Просечна зарада у једној општини израчунава се тако што се саберу плате радника у државним фирмама, а од 2009. године и предузећима која се воде као правна лица, па се та сума подели са бројем запослених у тој локалној самоуправи, нагласила је Веселинка Шкиљевић, начелница одељења за статистику запослености и зарада у Републичком заводу за статистику. Tу се не рачунају плате власника фирми јер они немају класичне приходе.