Шокантан наступ

Предсказивачи „смака света” добили су новог подржаваоца у младом британском берзанском играчу, који је управо узбуркао духове исказом из кога произлази да је човечанство, као маса, већ сведено на улогу „жртвеног јараца” или бар „овце за шишање”. Дотични Алесио Растани (34) тврди, наиме, да светом – и државама и људским судбинама – управљају малобројни финансијски гиганти, који дејствују по принципу „што горе свима, то боље за нас”.

Од осталих катастрофичарских предања, његов шокантни наступ се издваја по околности да је, на мах, добио уверљив глобални публицитет, јер га је емитовала угледна и широм планете гледана телевизијска продукција Би-Би-Си. Био је гост емисије посвећене трагању за излазом из финансијске кризе, па су његове тезе, у стилу „излаза нема”, изазвале три врсте реаговања: зблануле су, како је рекла водитељка, све у студију; постале су хит на друштвеним мрежама; подстакле су полемику између оних који су је поздравиле као дуго очекивано разоткривање финансијских малверзација” и оних који су у аутору видели „шарлатана, завереника против тржишта”.

Растани је, у најкраћем, за само три минута интервјуа казао: да светом не владају владе већ „Голдман Сакс” (америчка компанија као симбол мултинационалних финансијских џинова); да је план за стабилизацију зоне евра осуђен на пропаст; да грађани треба да буду приправни јер ће за мање од годину дана испарити улози милиона штедиша; да је економска криза као канцер који расте још брже ако се умишља да ће се болест сама од себе повући; да берзански актери нису заинтересовани за стабилизацију и да прижељкују нову рецесију јер у њој профитирају…

О свему томе смо већ слушали и причали, слажу се експерти чак и у листовима с крајње различитим уређивачким оријентацијама, као што су мадридски „Паис” (слева) и њујоршки „Волстрит џорнал” (здесна). Новост се састоји у две околности: да је налаз дотад потпуно непознатог берзанског играча објављен као меродаван у емисији која ужива врхунски професионални ауторитет, и да се поприлично поверовало у незваничну дијагнозу да ће бити горе него што слутимо, упркос појачаним званичним уверавањима – да ће нам, ако се потрудимо, бити боље него што проживљавамо (и на шта су берзе, бар за тренутак, повољно реаговале).

Контраст је појачао лондонски „Дејли телеграф”. Пише да је, у непосредном разговору, сазнао да је Растани власник фирме незавидног стања с готовином од свега 985 фунти и доспелим обавезама у износу од 10.048 фунти, да станује у јужном делу Лондона, у кући која не припада њему него његовој партнерки. И да је рекао да му је берза хоби, а да себе углавном доживљава као говорника који жели да привуче пажњу јавности (за чију добробит ради, како је прецизирао у другим тумачењима својих ангажмана).

Поједини познаваоци су, стога, поставили питање: по ком критеријуму је Растани, који им личи на „лакрдијаша”, уопште позван да објашњава најделикатнији савремени процес? Би-Би-Си је одговорио да је оспорени саговорник заиста берзански актер а не пуки саморекламер, па да је као такав увршћен у низ гостујућих коментатора. „Случај” шири простор за преиспитивања. На пример: ако није на делу лакрдија, онда је у току трагедија…